Advertisements

Роман без ормана – Вуле Журић

У издању Службеног гласника из Београда, у библиотеци Уметност и култура, а у колекцији АзБучни ред, 2017. године изашла је књига аутора Вула Журића РОМАН БЕЗ ОРМАНА. Тих 148 страна, у тврдом повезу, привукло је пажњу мом поштованом сараднику на блогу, писцу, преводиоцу, књижевном критичару – Димитрију Јаничићу. Прочитајте шта је он написао о овој „необичној“ књизи.

Насловна_Роман без ормана

ЈЕДНА НЕ БАШ ОБИЧНА КЊИГА

Књига има разних: дебелих и танких, веселих и тужних, досадних и занимљивих, реалних и измишљених, шаљивих и озбиљних, ратних љубавних, пустоловних, књига за децу и за одрасле – има их свакаквих, само их треба потражити. А све бисмо их могли сврстати у две групе – обичне и необичне. Е, овде је реч о једној необичној књизи.

У издању Службеног гласника из Београда, у библиотеци Уметност и култура, а у колекцији АзБучни ред, изашла је књига аутора Вула Журића РОМАН БЕЗ ОРМАНА. Нећемо вам објашњавати какве су везе романа и ормана, али објективан читалац, чак и тинејџер, мора признати да књига уопште није обична. Но, јесте лепа, на необичан, али добар начин илустровао је Лука Тилингер. Тај илустратор је чак и садржај илустровано приказао.

А у књизи, пратећи азбучни ред срешћете се са јунацима књига, стрипова, филмова, некадашњих и савремених, јер књига не поштује ни простор, ни време, ни векове и државе, стварне и измишљене јунаке, језике и обичаје, она све меша и у њој све испада нормално. Она је, као што је и ред, све то помирила, свак свакога разуме, без обзира на то одакле долази. Ту се и подморница претвара у хеликоптер, а може и обрнуто. Једноставно, то је књига у којој је све могуће, као у бајкама.

Можете ли замислити да се у Вили Равијојли сретну Вук Караџић и Џемс Бонд, Алберт Ајнштајн, Мерилин Монро, Дон Кихот, Ђина Лолобриђида, Јуриј Гагарин и Кристифор Колумбо, Катарина Велика, Марко Краљевић, Док Холидеј, Би Би Кинг, Чика Јова Змај, Елвис Присли… да не набрајамо. Све је то замешао, па им се и сам придружио аутор романа без ормана и у орману. Овде је све могуће, изузев да буде орман у роману.

Шта ће ког врага орман у роману? Или, можда, има ли романа у орману. Како изгледа интервју са именом или са надимком? Какво је презиме имену? Да ли је презиме – пре или после зиме? Ту се негде сусрећу Лајка која је летела кроз васиону са Леси која се враћа кући, Љиља из Ковиља и Љубиша из Ниша међусобно се заљубљују. Ту су и бака Жаклина из Ковина са којом нешто мува деда Жика са Рудника. Фанђо, некадашњи првак формуле један је такси возач Мерилинкин, која уочава мишићну масу Марка Краљевића, који је, опет, маму Хуаниту прогласио кевом Јевросимом. Марко четује када не оре друмове.

Мислим да је аутор на време схватио да такав роман не може без супермена. Супермен је опет хтео да се нађе са Гаринчом на Копокабани. Гаринча жели да упозна чувеног Шекија. Пошто зли доктор Ноу, који нам је познат из филмова о Бонду, Џемсу Бонду, хоће да украде имена, односно презимена јунака из романа без ормана и све их стрпа у орман кога, као што је познато нема у роману, што би, разуме се, упропастило све, аутор је морао у помоћ да позове и Шерлока Холмса. У књизи је још један снагатор – Тарзан, а онда и онај брзи миш Џери, коме мачак Том пише писмо, а има и неких које нисам поменуо.

Читалац ове књиге морао би да је раније прочитао мало више књига, гледао филмове, читао стрипове, пратио фудбалске утакмице… једном речју без обзира на све ово замешатељство да би се разумела књига треба још доста читати. Додуше, све што ова књига препоручује је и лепо и занимљиво и уопште није досадно. Мени је било жао што се свему овоме није придружила и Пипи Дуга Чарапа, вероватно би и Моугли са Багиром и другарима учинио гужву још већом, а не би шкодило да је и Петар Пан ту умешао своје прсте. Уверен сам да би и Григорије Пецикоза, онај хајдук у Београду имао шта да каже о свему. Но, он и још неки имаће прилике да буду у наставку Романа без ормана, јер ће ваљда у наставку да набаве и орман, па ће наставак да тече другим током.

Надајући се да ћу у Журићевом шаљивом замешатељству уживати и други како сам уживао ја, препоручујем књигу као подсетник шта све треба прочитати да би се разумело једно детињство читалаца какво смо били Вуле и ја, а да би се уживало у књигама.


Приказ написао Димитрије Јаничић из Београда

Advertisements

Posted on 11. aprila 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: