Advertisements

Кога следећег напасти – Мајкл Мур

Не гледам често телевизију, признајем. Нисам меродавна у разговорима о новим домаћим серијама или забавном и едукативном програму на телевизији. Ако га има, уопште. Понекад ујутру, уз кафу, укључим ТВ, чисто да видим прогнозу времена за дан који следи, или ајде, прошетам једном месечно канале, да видим има ли чега интересантног, па се зауставим на Фокс лајфу или ТВ Диви и одгледам по неколико минута репризу неке хумористичке серије. Некада сам пратила Националну географију, ТВ Хистори, Дискавери, али више ни то. Али ето, дођох синоћ са посла из друге и укључих из неког разлога ТВ, зауставих се на РТС 2 и веровали или не, одгледах скоро цео филм. У питању је филм „Кога следећег напасти“ (Where to Invade Next), оскаровца Мајкл Мура.

 

Провокативни документарац, сатиричног жанра у којој Мајкл Мур иде у туристичку посету земљама широм света, открива њихове тајне у жељи да помогне да Америка поново постане велика.

Сазнаћете како живе људи у другим земљама, како се лече, имају ли плаћено боловање, бесплатно школовање, хране ли се деца боље у школским кухињама, какав је програм наставе у одређеним школама, какви су социјални програми, какви су затвори. Његово истраживање почива на идеји да треба учити на својим грешкама у намери да се буде бољи. Јер увек се може боље.

Знате ли да је у Финској школски систем најбољи у свету? Зашто? Некада је и код њих школство било лоше, а онда су решили да ураде реформе. Да испробају неке нове идеје. Када су деци избацили домаће задатке, смањили боравак у школи на 3-4 сата, са све паузом за ручком, дали им више времена за игру и на прилику да буду деца – резултати су били фантастични. Њихова филозофија је да децу треба стимулисали, а не приморавати да уче. Приватних школа у Финској нема, све су државне, јер на тај начин желе да натерају оне богатије родитеље да улажу да све школе буду исте и да сва деца добију исту прилику и услове за учењем. У Словенији, школство је такође бесплатно. И за стране студенте.

Мајк Мур је популарност стекао, како у свету тако и у Србији,  својим претходним филмовима: „Жеђ за насиљем“ (Bowling for Columbine, 2002), „Фаренхајт 9/11“ (2004), „Капитализам: Једна љубавна прича“ (Capitalism: The Love Story, 2009).

За филм „Жеђ за насиљем“ 2003. године добио  је награду Оскар, а наредне године Златну палму Канског фестивала за „Фаренхајт 9/11“.

Препоручујем филм, али не верујем да ћу скоро поново гледати телевизију. Сморише ме рекламе.


Реа Мнц

Advertisements

Posted on 27. marta 2018., in Filmovi, serije i glumci, Iz mog ugla. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: