Advertisements

Васпитање као борба за моћ

Ви на једној, а ваше дете на другој страни. Чврсто „укопани“ у својим позицијама и нико не попушта. Оваква врста борбе да се победи, да се стекне моћ над  другом страном нешто је што треба максимално избегавати у процесу васпитавања и дисциплиновања детета. Некад вам се може учинити да је то немогуће учинити. Да сваки покушај одређивања граница детету подразумева дуготрајне, исцрпљујуће, емотивне ситуације у којима треба да покажете да сте ви главни.

the_simpsons_homer_choking_bart_changing_guardian

Колико често чујете:

„Не можеш да ме натераш“, „Нећу то да урадим“, „Остави ме на миру“…

Ове реченице су обично увод у интензивне борбе родитеља и деце ко ће победити, ко ће имати више моћи.

У многим ситуацијама треба да будете свесни да деца имају нереална очекивања о својој позицији у породици и окружењу и да често сматрају да су равноправна са родитељима. Осим тога емоционална незрелост може бити узрок израженој непослушности и потреби да се доказује моћ.

Важно је да родитељи не забораве. И поред свих негативних осећања која прате борбу за моћ, непослушно дете жели одобравање и љубав. Уколико су сукоби сувише чести они доводе до осећања невољености код деце.

Дечије схватање себе и других карактеришу многа претеривања и нетачности. Непослушно дете, на пример, може чврсто веровати да му родитељи постављају ограничења зато што га не воле и намерно желе да га лише задовољства.

Што више родитељи успеју да не буду увучени у сукоб и “борбу до победе“, дете ће се осећати више вољено и прихваћено. На тај начин смањиће се вероватноћа сукоба.

Управо то је највећи изазов за родитеље. Очувати смиреност, а истовремено задржати улогу одраслог и одредити границе детету са што мање директних и отворених сукоба.

За почетак важно је схватити да, када је у питању непослушно дете, ствар није у томе како га савладати већ како му помоћи да се боље осећа и да другачије размишља.

Осим тога сигурно је да ће ваши ставови бити боље прихваћени од стране детета уколико их износите смирено и одлучно него уколико вичете и претите.

Многи родитељи се осећају толико угрожено отвореном непослушношћу детета да им је тешко да остану смирени. Они обично сматрају да треба да „победе дете и да покажу моћ“. На жалост, овакав став доноси много негативних последица. Најчешћа је управо повећана вероватноћа нових сукоба (“поражена страна“ жели да се реваншира), затим однос родитеља и детета може се дугорочно покварити јер дете може мислити да га родитељ не воли.

Треба истаћи, на крају, да смирена, одлучна и љубазна реакција у ситуацији сукоба није нешто што нам је урођено и потребан је свесни напор да се тако понашамо. Јако је корисно да се увек сетимо да погледамо на ствар из дететовог угла пре реакције. Рекли смо већ, често је изражена непослушност узрокована извесним степеном емоционалне незрелости детета. Односно, деца која имају нешто нижу способност да толеришу фрустрацију, да се утеше и смире сама кад не добију или остваре оно што желе, деца која не успевају јасно и асертивно да артикулишу своје потребе, често покушавају агресивношћу и претераним захтевима да остваре циљеве.

У тим тренуцима родитељима се може учинити да треба снажно да се супротставе иначе ће изгубити свој ауторитет и утицај.

Овде је најважније истаћи да уколико сте стрпљиви и вољни да видите ситуацију из угла свог детета, пре него што реагујете, бићете у стању да боље контролишете своје реакције.

То не значи да треба да прећутите и попуштате, већ да оно што кажете буде изречено на миран и одлучан начин без увредљивих речи и претњи.

Важно је и подстицати дете да преузима одговорност. У супротном оно ће стално кривити друге за своје фрустрације и своје грешке. Међутим, како ћете то учинити уколико тежите да потпуно контролишете његово понашање? Сетите се како се осећате када неко покуша да контролише ваше понашање.

Да се подсетимо најважнијег:

  • непослушна деца су често емоционално незрела и провоцирају сукобе. Уколико се упустите у игру “ко ће победити“ подстичете непослушност
  • покушајте да схватите ситуацију из угла детета
  • останите смирени, подржавајући али одлучни у одређивању граница
  • будите реални у постављању захтева детету

 

Текст написао Слободан Павловић, психолог

 

 

Advertisements

Posted on 5. marta 2018., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: