Advertisements

Дан државности Србије

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Хронолошки:

  • 15. фебруар 1804. почео Први српски устанак;
  • 15. фебруар 1835. донет Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.

 

Пре тачно 182 године, 15. (2.) фебруара 1835. године, на великој скупштини у Крагујевцу донет је – издат и заклетвом потврђен – први устав модерне српске државе, и трећи у српској историји уопште. Не само што је био први модерни устав Србије, већ у то доба и први на Балкану, и међу првима у Европи и свету.

Овим уставом, чији је „животни век” био 55 дана, Србија је проглашена за независну кнежевину и тако су ударени темељи њене државности, на којима и данас почива.

Аутор Сретењског устава, учени Димитрије Давидовић, направио га је по узору на белгијски, а посебно француски највиши правни акт. Садржао је многе слободарске идеје које ипак нису биле по вољи кнезу Милошу Обреновићу. Како су против Сретењског устава биле и Турска и Аустрија, а није уживао ни подршку Русије, Милош га је без оклевања укинуо већ 30. (17.) марта исте године.

Велика народна скупштина одржана је на црквени празник Сретења господњег, којим се прославља увођење Исуса Христа у Јерусалимски храм, 40 дана по његовом рођењу. Сретење је и спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак. Оба ова значајна датума, по Закону из 2001, прослављају се као Сретење – Дан државности Србије.

Још од турског Другог Хатишерифа из 1830, којим је султан Мехмед Други, под притиском Русије, потврдио Милоша Обреновића за српског кнеза са наследним правима, појавила се неопходност стварања „бране” (устава) владаревом апсолутизму. Од 1817, када су га народни прваци први пут изабрали за српског кнеза, па до 1835. и Сретењске скупштине, против Милоша је дизано шест буна. Последња, Кнез Милетина буна која је избила у јануару 1835, била је непосредан повод за одржавање велике скупштине месец дана касније и доношење Сретењског устава.

Већ у првом члану проглашава се да је Србија „независна кнежевина по признању Султана Махмуда Другог и императора Николаја Првог”. Чланом 5 извршена је подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност.

Сретењским уставом укинути су ропство и феудални односи, међутим, убрзо је и сам устав поништен, објашњава за „Политику” историчар др Чедомир Антић, доцент на Филозофском факултету у Београду:

– Феудални односи су укинути уставом, али је он поништен убрзо. Зато се сматра да је феудализам који је у Србији формално постојао и након што су Турци отишли, укинут Милошевом одлуком, на Ђурђевдан, 6. маја 1835. године. Не треба заборавити да су људи који су споља долазили и настањивали се у Србији, предлагали да се поново успостави феудализам. Рецимо, Вук Караџић је молио да му се да у феуд његово родно село Тршић. Међутим, Милош је коначно пресудио да се укине феудализам. Због тога је дошло до великог таласа насељавања и пораста броја становника. Србија је тада била симбол слободе, јер је за сељака слобода значила да има своју земљу.

Доношење Сретењског устава је плод вишегодишње борбе за уставност Србије, истиче Антић.

– Није та борба почела са добијањем Другог Хатишерифа из 1830, већ још током двадесетих година 19. века, са борбом против самовласне управе Милоша. Такође, Србија је своју уставност суштински задобила још 1808, када је успостављено уставно уређење устаничке Србије. Кнез Милош се одупирао увођењу устава, који је у то време био новина и у самој Европи. На пример, Русија, Аустрија, Шпанија, нису имале устав. Велика Британија, и поред вишевековне традиције парламентаризма, нема га ни данас – подсећа Антић.

У то време Србији је била узор Француска, која је увела уставну монархију 1830. године, као и Белгија. Сретењски устав био је створен по угледу на њихове уставе.

– Водеће државе Балкана у то време су биле Аустрија и Турска, као и Русија. Србија је била аутономна, док је Грчка постала независна 1830, али није имала устав све до 1844. године. Црна Гора у то време није ни била права држава, већ више територија, под теократском управом владике. Тако је Србија у том тренутку била једина држава на Балкану која је имала устав – каже др Чедомир Антић.

Ustav-1835

Бојан Билбија

Извори: Википедија и Политика

Цео Устав можете прочитати овде.

Advertisements

Posted on 15. februara 2018., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: