Advertisements

МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНЕ ВЕШТИНЕ (3)

Способност да кажемо „не“ једна је од најбитнијих карактеристика здраве комуникације. Без тога однос између две особе често ће постати фрустрирајући и дугорочно гледано веома стресан. Није увек једноставно рећи не другоме, не изаћи у сусрет његовим или њеним потребама. Нарочито уколико су те особе важне за нас. Зашто је то тако? Најчешће из страха да се неко не наљути на нас или због ирационалног става да су наше потребе увек мање вредне и да их треба потиснути у корист туђих.

ne1

Вероватно да су се повремено људи заиста и љутили на нас уколико не бисмо безусловно прихватали њихове жеље. То је нешто што се не може избећи. Важно је да у нашем понашању покажемо да поштујемо потребе и жеље друге особе, али да су наша осећања и потребе другачији и да бисмо радије учинили нешто друго. На пример, “Радије бих…“, “Не осећам се пријатно ако…“ неке су од фраза које смањују вероватноћу конфликта. Важно је што мање се упуштати у објашњење и правдање. Једноставно покажите да разумете туђу потребу али да се не можете понашати у складу са њом тог тренутка.

Прошли пут смо говорили о томе колико је битно да унапредимо нашу способност да слушамо друге. Али, како да се понашамо када приметимо да неко не слуша нас?

Један од најчешћих разлога због којих се то дешава јесте када особа има снажну потребу да изнесе своје ставове и аргументе. Једноставно, сматра да је нисте разумели.

У том случају је пожељно показати управо раумевање за њен став, осећања, потребе, а затим изнети свој угао гледања на ситуацију који може бити значајно различит.

Некад је веома корисно делимично се сложити са особом. Ово најчешће смирује саговорника и прекида такмичење “чији су аргументи бољи“. Кључна ствар јесте пронаћи део са којим се заиста слажете или модификовати речи које могу бити проблем (увек, никад…) На пример, “Никад ме не подржаваш…“, “Да, било је ситуација када ти нисам пружао/ла потребну подршку…“ Ово у већини случајева приближава ставове саговорника и омогућава да се потребе искажу на неугрожавајући начин.

Ипак, треба рећи да и највиши ниво комуникацијских вештина не може спречити повремене конфликте. У том случају треба запамтити да обе стране имају своје потребе које треба уважити и покушати да се усредсредимо на проналажење обострано прихватљивог исхода. Важно је, такође, још једном размотрити шта ми желимо у тој ситуацији. Шта очекујемо од других? Шта желимо постићи? Колико нам је важно очувати квалитетан однос са том особом?

Када приметимо проблем у комуникацији са другим не треба то доживљавати као неуспех већ треба да потражимо разлоге. Сваки проблем нам може омогућити да развијамо своје вештине и да у будућности избегнемо непотребне сукобе.

Размислимо, да ли је проблем у одређеним облицима понашања? Да ли нам је јасно шта желимо? Да ли се понашамо сувише агресивно, или пак, сувише пасивно и избегавајуће? Умемо ли да преговарамо и чинимо компромисе?

Најважније је запамтити да усвајање нових социјалних вештина подразумева упорност и рад. Ми имамо могућност да поправљамо своје односе са другим људима али то подразумева да будемо спремни на повремене неуспехе и да не одустајемо.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 5. februara 2018., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Nominovao sam te za jednu blogersku igricu, priključi se ako želiš…

    https://shonery.wordpress.com/2018/02/06/the-sunshine-blogger-award/

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: