Advertisements

МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНЕ ВЕШТИНЕ (1)

Односи које успостављамо са другим људима су драгоцени али и веома осетљиви и променљиви. Они могу бити значајан извор љубави, подршке, осећања заједништва и припадања. Ипак, не треба их узимати здраво за готово јер често је довољан тренутак, непредвиђен развој догађаја, нежељена реакција и слично, па да изгубимо све што смо градили. Одржавање здравих односа са другим људима подразумева одређена понашања и вештине које се могу усавршавати. Једна од важнијих јесте вештина тзв. асертивног понашања које обухвата специфичан начин исказивања својих потреба, постављања граница за потребе других и умеће ношења са конфликтом без угрожавања односа са другом особом.

hugs.jpg

Али, пре свега, треба рећи да формирање и одржавање здравих односа са другима значи бити пажљив и фокусиран. Приметити реакције и осећања другог, изразе лица, говор тела, карактеристике гласа, односно пратити вербалне и невербалне поруке које нам шаље. Једноставно речено, треба пажљиво слушати и покушати да разумемо позицију особе која нам се обраћа.

Уколико уместо тога размишљамо о томе шта ћемо одговорити или о некој ситуацији у прошлости, врло је вероватно да ћемо пропустити много тога што особа жели да нам поручи о својим потребама и на тај начин умањити квалитет комуникације.

У целини гледано, усмерити пажњу на сада и овде током комуницирања помаже нам да уочимо важне поруке и реакције које указују на карактеристике односа који имамо са том особом.

Иако свако од нас има различите односе са многобројним особама, могу се уочити одређене правилности. Односно, можемо грубо одредити нашу склоност да више пружамо или више дајемо у међуљудском односу.

Више пружати често значи осећати се безбедно, знати да су други задовољни вама. Дугорочно посматрано овај тип неусклађености може угрозити однос. Кад год се одрекнемо својих потреба у корист потреба других, неминовно је осећање фрустрације. Оно се неко време може компензовати али сигурно ће у једном тренутку постати тешко издрживо и бити основа за сукоб или депресивну реакцију.

Са друге стране неки људи су склони да усвоје потпуно другачије обрасце понашања у међуљудским односима. Они имају снажну потребу да све буде онако како “треба“ да буде и желе да одређују туђе понашање. Уколико опазе да неко крши “правила“ често реагују агресивно и доминантно. Они отворено захтевају и покушавају да контролишу понашање других. Наравно, није тешко претпоставити колико то може бити неприхватљиво и болно за друге и угрозити сваки међуљудски однос.

Али, постоје и сукоби који се одвијају унутар једне особе и могу ометати њено функционисање у друштву и међуљудске односе које успоставља. Сваки човек треба да успостави и одржава осетљиву равнотежу између онога што жели да уради и онога што сматра да треба да уради (зарад очувања односа и зарад  добробити других). Уколико је превише фокусиран на сопствене жеље са мало обраћања пажње на друге они ће реаговати незадовољством. Са друге стране, уколико се искључиво руководи потребама других и жељом да они буду задовољни њиме, временом ће се уморити и такав однос ће постати превелики терет. Јер, превише “треба“ доводи до игнорисања сопствених потреба. Особа постаје презаузета давањем да би приметила сопствену фрустрираност, незадовољство и све ниже самопоштовање.

Усавршавање сопствених вештина комуникације и социјалних вештина уопште, јесте процес. Није лако мењати нешто што је постало наша навика, нешто што смо усвојили у раним фазама живота. Али, овај напор нам може помоћи да очувамо односе са људима који су нам значајни. Истовремено омогућава нам да будемо ефикаснији и успешнији у комуникацији, да повећамо способност да задовољимо већину својих потреба, да успешно решавамо конфликтне ситуације и да ојачамо самопоштовање кроз промену старих образаца понашања који су се сводили на љутњу и агресивне реакције или повлачење уз осећање фрустрираности.

veština


 

Текст написао Слободан Павловић, психолог

 

Advertisements

Posted on 22. januara 2018., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: