Advertisements

НИЈЕ ЛОШЕ ПОВРЕМЕНО СЕ ОСЕЋАТИ ЛОШЕ

Свако од нас се у неком периоду свог живота сретне са болом, узнемиреношћу, или се једноставно осећа лоше. Узрок може бити физичка повреда или негативна емоционална реакција попут туге, разочараности, стрепње. Ми некада можемо да се припремимо, да предвидимо ситуацију, али некада и не можемо. Осим тога, доживљај бола (емоционалног и/или физичког) није увек истог интензитета. Неки људи су осетљивији од других па емоционална реакција наилази брзо и преплављује их. Они се често у тим ситуацијама осећају као да то стање неће никад проћи и да не могу и неће моћи да се носе са тим.

1920_171213-xmas-deena-hamza

Свака особа временом развија сопствени начин борбе са негативним емоционалним реакцијама. На жалост, у великом броју случајева те реакције нису ефикасне или су ефикасне само краткорочно. Понекад учине и да проблем постане још тежи и болнији. Најчешће реакције људи преплављених негативном емоционалном реакцијом, а у жељи да она што пре нестане, јесу да:

  • проводе пуно времена размишљајући о прошлим искуствима и грешкама
  • покушавају да предвиде и да се заштите од будућих
  • повлаче се од људи и социјалних ситуација које би могле да их узнемире
  • користе психоактивне супстанце како би се умирили
  • покушавају да поврате контролу агресивним понашањем према другима
  • намерно изазивају себи физички бол резањем, мањим опекотинама и слично
  • упуштају се у ризична понашања која их могу здравствено угрозити
  • препуштају се болу и осећању беспомоћности

Већина ових понашања често повећава интензитет патње и узнемирености након почетног олакшања.

Превише размишљања о протеклим грешкама доводи до занемаривања добрих и позитивних ствари, односно постоји могућност да се створи навика фокусирања на лоше. Усамљивање и избегавање социјалних ситуација често појачава осећање неадекватности и могућност појаве депресивних реакција. Не треба посебно ни истицати какве ризике носи честа употреба психоактивних супстанци, агресивно понашање према блиским особама или неки облик самоповређивања.

Штетне последице неких начина на који се носимо са лошим расположењем и болом су сасвим очигледне. Треба зато запамтити да се не може избећи сваки бол (физички и психички), али дуготрајна патња се може спречити.

Да би се то постигло потребно је препознати и прихватити негативне емоције и расположења као природну последицу животних околности и дешавања. Тада је важно сетити се да ми процењујемо и тумачимо те околности и да од тога зависе емоционалне реакције. Ово ће нам омогућити да схватимо шта смо то вредно (за нас) проценили као угрожено и да ли је наша претпоставка реалистична или представља научени образац мишљења који се активира без наше свесне контроле.  Оно што нам може помоћи када приметимо да нас преплављује негативна емоција јесте да поставимо себи нека једноставна питања:

Шта се, у ствари, догодило?

Зашто?

Шта осећам?

Шта желим да предузмем?

Она ће нам омогућити да јасно сагледамо ситуацију и што је нарочито важно да откријемо значење које јој придајемо. Тако ћемо моћи  да повећамо степен контроле над својим емоцијама, да препознамо своје актуелне потребе и да се понашамо на начин који наноси најмање штете нама и окружењу.


Текст написао Слободан Павловић. психолог

Advertisements

Posted on 1. januara 2018., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: