Advertisements

ОСНОВНА ЖИВОТНА УВЕРЕЊА

Основна животна уверења су дубоко укорењени ставови и/или претпоставке којих се чврсто држимо када размишљамо о себи, другима, будућности и животу уопште. На жалост, често су у великој мери у нескладу са реалношћу и доносе нам више штете него користи у свакодневном животу. Ставови и уверења имају велики значај за нас јер представљају неку врсту филтера за информације које стижу до нас. На пример, уколико развијете уверење да имате вишак килограма ваш ум ће стално трагати за потврдом истог и искључивати информације које су у нескладу. Ова грешка мишљења често постаје основа за психлошки условљене поремећаје исхране.

1

 

Треба рећи да ми нисмо рођени са оваквим уверењима већ их стичемо током живота. Неки аутори разликују три основна периода у којима се то дешава:

 1) Период утискивања

2) Период учења по моделу

3) Период интензивне социјализације

Утискивање

Од самог рођења деца су попут сунђера, способна и склона да упијају све око себе. Ово ће нарочито бити изражено уколико информације долазе од одраслих који их негују и са којима су развила посебну везу. Најважнија ствар у овом периоду јесте развој разумевања доброг и лошег. Деца у раном узрасту посебну пажњу обраћају на емоционалне реакције родитеља и важних одраслих и тако закључују шта је „добро“, а шта “лоше“. Њима је потребно да разумеју шта мисле одрасли и прихватиће родитељска уверења као своја.

Учење по моделу

У овом периоду (најчешће почиње у 8. години) деца све мање усвајају туђа уверења и ставове без анализе. Сада су у стању да се свесно и намерно идентификују са особама у складу са сопственим жељама и склоностима. Овде се поред родитеља као модели појављују пријатељи, родибина, учитељи и наставници, ликови из маште. Неки аутори наводе да људи највише личе на особе којима су се дивили када су имали 10 година.

 

Интензивна социјализација

Након тринаесте године млади су све више под утицајем вршњака. Они се у овом периоду и удружују у групе истомишљеника. Сада се покушавају ослободити старих утицаја, развити сопствену индивидуалност.

Као посебно важни исходи овог развојног периода истичу се формирање блиских односа и усвајање друштвених норми.

Из свега наведеног можемо рећи да ми од рођења формирамо своја уверења под утицајем родитеља, вршњака, ширег друштвеног окружења. Зато се увек треба присетити да до нису “апсолутне истине“ и једини могући поглед на свет. То су у већини случајева претпоставке за које верујемо да су тачне.

Важно је знати да ова уверења могу бити значајан извор негативних емоционалних реакција, могу бити препрека остварењу наших циљева, а на дубљем нивоу и извор ниског самопоштовања и негативне слике о себи.

Стога је увек корисно добро размотрити сопствене закључке и убеђења, а нарочито оне који нам се чине да су апсолутно истинити и једино могући.

 


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 25. decembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: