Advertisements

ЗАДОВОЉСТВО СОБОМ И САМОПОУЗДАЊЕ

Иако је доживљај себе релативно стабилна психолошка појава, подложан је променама и често је резултат наших акција и понашања. Стога би било добро разумети како то утичемо на ниво задовољства собом и како можемо бити самопоузданији.

22

Један од најважнијих корака јесте да схватимо да није нужно да у свакој ситуацији будемо савршени, максимално ефикасни и посвећени. Иако ово звучи потпуно прихватљиво много је људи који ће исто јако тешко спровести у дело.

О перфекционистичким цртама смо раније говорили. Оне су углавном праћене анксиозношћу, одлагањем и избегавањем ситуација које на било који начин стављају на пробу наше способности. Последице таквих образаца мишљења и понашања јесу управо ниско самопоштовање (јер нисмо постигли превисоко постављени циљ) и смањење самопоуздања (због страха од “неприхватљивих“ грешака).

Једна од ствари која, такође, снажно утиче на наше самопоштовање јесу критике које нам упућују други. И овде су индивидуалне разлике веома уочљиве. Неки људи критике доживљавају као веома угрожавајуће док их други просто користе као информације без много емоционалних реакција.

Неке ствари вреди имати на уму када нас критикују. Критика се не односи на нас као особу. Она је (ако је коректна и реалистична) усмерена на одређени поступак који је могао бити другачији. Сви правимо грешке и сви можемо искористити исте да будемо успешнији у будућности. Стога не треба дозволити да доживљај сопствене вредности буде заснован само на непогрешивости, успеху, омиљености. Постоје и квалитети попут несебичности, добронамерности, смисла за хумор и слично, који су чвршћа основа самопоштовања.

Један од екстремних облика критиковања јесте одбацивање. На жалост, одбацивање је неизбежно искуство друштвеног живота. Не може свако бити прихваћен од свих и у сваком тренутку. У ситуацији кад се доживи одбацивање важно је избећи генерализацију и закључивање о сопственој мањој вредности као узроку.

Нарочито утицајан облик одбацивања јесте прекид блиске везе са другом особом. Ово се додатно погоршава нереалистичним уверењима да се сопствена вредност доказује тиме што смо у вези (пријатељској, емотивној). Наклоност коју нам неко показује свакако повећава наше самопоштовање и самопоуздање али не треба да буде једини фактор.

У сваком случају, важно је увек имати на уму да можемо утицати на наш доживљај себе. Неки од корака у том правцу могу бити:

Прихватимо себе онакве какви смо. То не значи да треба одустати од промена и  напредовања већ само од жеље да будемо савршени.

Начин како мислимо о себи је веома важан. Многи од нас су практично навикли да процењују своје поступке негативно (“…опет сам забрљао/ла, стварно сам бескористан/а, никад ништа не урадим како треба…“). Важно је прво приметити, а затим и довести у питање истинитост оваквих помисли. Открити каква уверења и ставови доводе до њиховог упорног појављивања и како да их заменимо реалистичнијим и флексибилнијим обрасцима мишљења.

Када смо негативно расположени лако нам је да приметимо све лоше и нежељено код себе. Често је свесни напор да мало преусмеримо пажњу на позитивне ствари довољан да заустави пад самопоуздања и самопоштовања.

На крају, покушајте да се према себи понашате као према најбољем пријатељу. Не чините себи ништа што не би чинили њему/њој.


 

Текст написао Слободан Павловић, психолог

Boban

 

Advertisements

Posted on 18. decembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: