Advertisements

Поезија и проза Душана Стојановића у Библиотеци у Костолцу

Нису године и искуство увек ти који пресуђују о квалитету неког аутора. Понекад, таленат се испољи и код веома младих људи и као магнет, привуче друге својим квалитетом. Интернет допушта слободу младим људима,  да се изразе и дотакну својим делом туђе душе. Старе душе у младом телу, које имају шта рећи.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

У  среду 22. новембра 2017. године, у Библиотеци у Костолцу, огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, одржало се  несвакидашње књижевно вече на коме је млади писац, сценариста и композитор Душан Стојановић, поред своје поезије, по којој је изузетно познат, представио и свој нови роман о Зорану Радмиловићу „Живот иза завесе“. О сарадњи са познатим глумцима, писцима и музичарима, о непознатим детаљима из њиховог живота, о томе како је писац дошао до идеје да из угла нашег познатот глумца, Зорана Радмиловића, напише књигу „Живот иза завесе“ – водио се разговор у Библиотеци у Костолцу скоро пуна два сата. Уз глас Петра Краља, Петра Божовића, Жарка Лаушевића, Небојше Глоговца, Душанова поезија и проза звуче као да су произашле из пера неког ко броји пуно више година и искуства.

Вече је одржано у организацији Библиотеке у Костолцу, Одељења Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац и Културно-спортског центра Костолац.

Песме Душана Стојановића рецитовали су наши најпознатији глумци и песници: Петар Краљ, Жарко Лаушевић, Петар Божовић, Аљоша Вучковић, Горан Султановић, Никола Ђуричко, Борисав Ђорђевић, Матија Бећковић, Боривоје Тодоровић, Србољуб Милин, Миљан Прљета, Јелена Петровић, Марко Мрђеновић, Арсен Дедић, Драган Николић.

 

 

Кад те нема
(Стихови: Душан Стојановић; рецитује: Петар Краљ; музика: група Синергија)

И сад сањам твоје очи…

Будан, кришом се у прошлост ушуњам,
Гледам дане које више никад
Нећу моћи од себе да склоним…

Смејем се тој несрећи и беди
Суве сузе тупо очи пеку.
Из тог мрака гласови се чују!

Под мермером белим крију ми те,
A та вечност – та буктиња
Гори све облике и лепе и ружне.

И нек руке милују ништа,
Кад те нема!
Кад те нема…

Шта је душа, шта кварк, шта љубав
Кад те нема!
Кад те нема…

Што постоји проклета сва тама
Кад те нема!
Кад те нема…

И где да седнем да одморим кости
Кад те нема!
Кад те нема….

Џабе тражим нове неке речи,
Из сата у сат исписујем тугу,
A то време не може да врати

Кад те нема! Кад те нема…


 

Advertisements

Posted on 23. novembra 2017., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: