Advertisements

ОБРАСЦИ МИШЉЕЊА И ЕМОЦИОНАЛНЕ РЕАКЦИЈЕ – 3. ДЕО

КАТАСТРОФИЧНО МИШЉЕЊЕ

Овај образац мишљења подразумева да се свако, па и најмање негативно искуство преувеличава и процењује као „катастрофално, ужасно, неподношљиво“. На пример, нешто чешће главобоље у последње време „сигурно“ су знак неке озбиљне болести, одбијање вашег партнера или партнерке да посети ваше родитеље „сигурно“ је знак да жели да вас напусти, прочитате вест о несрећи у новинама и следи „шта ако се то догоди и мени“…

Scales Of Justice

Катастрофичне мисли често почињу са „шта ако…“ и воде у закључак да ће се десити нешто страшно и да ми нећемо бити у стању да се изборимо са тим.

У тим ситуацијама важно је да се сетимо да су то само наше мисли и процене, а не чињенице. Корисно је застати мало и поново се запитати: Да ли смо сигурни да неко жели да прекине везу са нама? Може ли се нечије понашање објаснити и на други начин? Постоје ли докази који оправдавају наш закључак? Имамо ли уопште довољно информација да закључујемо?

Важно је да потражите чињенице које су у супротности са вашим „катастрофичним“ закључком.

Осим тога, да ли је извесно да се ви не можете носити са том непријатном ситуацијом? Постоје ли људи који вас могу подржати уколико се и деси „најгоре“?

ПРЕТЕРАНО УОПШТАВАЊЕ

Овај образац мишљења чини да особа извлачи широке и коначне закључке о људима и ситуацијама на основу само једног догађаја или појединог аспекта.

Одбијање на плесу доводи до закључка: „Нико никад неће желети да плеше са мном.“

Овај начин размишљања често доводи до потпуног одустајања од многих активности у животу.

Претерана уопштавања се могу препознати као неки непроменљиви закони који се не доводе у питање и који управљају нашим шансама да будемо срећни и успешни.

Кључне речи које указују на претерано уопштавање су све, увек, нико, никад, свако.

Друга значајна карактеристика овог обрасца мишљења је склоност да се други људи и сама особа процењују глобално и непроменљиво. На пример, ако неко неће да вас повезе до куће он(а) је „тотални кретен“, особа која је ћутљива на састанку је „досадни неспособњаковић“, и слично.

Свака од ових процена обично садржи зрнце истине, али је уопштена и преувеличана тако да доводи до глобалне и непроменљиве процене. Претерано уопштавање игнорише све супротне чињенице и догађаје, чинећи ваш поглед на свет стереотипним и једнодимензионалним.

Осим тога, овакво размишљање је сигуран пут у штетно продужавање негативне емоционалне реакције која може бити природна и логична у некој ситуацији. Уместо тога размислите колико је реално да баш „нико, никад…“ или да се „само вама увек дешавају такве ствари“.

 ЕТИКЕТИРАЊЕ

Ово је образац мишљења сличан претходном. Често умемо да дефинишемо себе, друге и свет уопште, на основу једне особине (обично нежељене). На тај начин ми занемарујемо сву комплексност и разноврсност људи и људског искуства.

На пример, један неуспех у некој области доводи до закључка да смо „лоши, неуспешни“ без обзира на друга позитивна искуства и постигнућа.

Или рецимо, прочитате забрињавајуће вести о насиљу међу људима и закључите да је свет опасно место. Таква процена готово сигурно доводи до повећане анксиозности и ометаће ваше будуће социјалне контакте.

Покушајте зато да препознате и избегавате етикетирање себе, људи и света око себе. Прихватите сву сложеност и променљивост живота. Трудите се да размотрите и чињенице које се не уклапају у ваш закључак и то ће довести до смањења ризика од етикетирања.

Прихватите да постоје различити степени изражености појава. Свет није опасно место за живот већ место у коме опасност може бити присутна у већој или мањој мери. Не бежите од сложености, сви људи, укључујући и вас, су јединствена, променљива бића са мноштвом различитих особина. Етикетирање је екстремна форма претераног уопштавања која смањује људску способност да се прилагоди различитим околностима и ситуацијама у животу.

На крају ове приче о обрасцима мишљења и њиховом утицају на наш живот размислите о следећем: 

  • Колико и које од њих можете препознати код себе?
  • Можете ли приметити штетне утицаје неких од њих на ваше расположење и односе са људима?

 


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 20. novembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: