Advertisements

ДЕЦА И СПОРТ

Да ли би требало подстицати децу да се баве спортом? Тешко да бисмо нашли неког са негативним одговором. Много је користи које повезујемо са спортом и физичком активношћу. Здравље, дружење, забава, успех, материјална корист.

group of sports kids

Међутим, да ли је све баш тако једноставно и како укључивање у редовно и систематско бављење спортом утиче на психички развој  деце и младих.

Истраживања у овој области указују на многе разлоге због којих се деца баве спортом: забава, учење нових вештина, дружење са вршњацима. Такође, наводе и многе разлоге зашто после неког времена одустану, а ту се као најчешћи помињу нова интересовања. Осим тога сва деца имају потребу да се осећају успешним и компетентним. Уколико то остваре кроз бављење спортом дуже ће остати у спорту, а уколико не, веће су шансе да прекину и окрену се некој другој активности.

Зато је важно да одрасли организују спортску активност тако да промовишу идеју индивидуалног напредовања, такмичења са самим собом, а да смање међусобно упоређивање и истицање такмичарског резултата. На тај начин ће подстаћи дечији развој самопоштовања и повећати мотивацију за додатно улагање напора и истрајавање у сусрету са препрекама.

Највећи број деце се укључује у спорт јер им је забавно. Нека истраживања указују да постоје полне разлике и да су дечаци мотивисанији такмичарским аспектима, а девојчице дружењем али разлике нису велике тако да ова врста генерализација није поуздана.

Укључивање у спортске активности најинтензивније је у узрасту од 10 до 13 година када велика већина деце жели да се бави неким спортом.

Овде треба истаћи да је мотивација сваког детета вишеструка и специфична и да уколико желимо да бављење спортом доведе до максимално позитивних ефеката на психички развој, потребно је да је добро разумемо. Нарочито је важно да разумемо разлоге отпора који се може појавити. Најчешћи мотив за прекид јесте жеља да се баве нечим што им је забавније и интересантније. Међутим, у неким случајевима разлог може бити и превелики притисак који детету намећу родитељи или тренер, а који доводи до осећаја неуспешности и смањења самопоштовања. У тој ситуацији треба увек имати на уму потребу детета да се осећа компетентним и вредним и што више награђивати уложени напор и свако напредовање, а смањивати утицај поређења са другима и такмичарске резултате.

Дружење са вршњацима је други велики мотив за бављење спортом. Деца уживају у спорту јер им омогућава да буду са својим пријатељима и да стичу нове пријатеље.

Много је позитивних ефеката вршњачког присуства током спортских активности:

  • осећај другарства и припадности
  • повећање самопоштовања
  • међусобно помагање и вођење
  • учење просоцијалног понашања
  • доживљај узајамне блискости и оданости
  • емоционална подршка
  • учење вештина решавања конфликата

Наравно, има и негативних аспеката на које одрасли (тренери, пре свега) треба да обрате пажњу и да их сведу на најмању могућу меру. Најчешћи су: увреде и расправе, егоцентричност, одбацивање и искључивање појединаца.

Већина младих спортиста не доживљава претерани притисак и стрес који носи такмичарски спорт, али се и то може појавити. Деца која су склона перфекционизму, ниском самопоштовању, претераној бризи, а нарочито уколико су изложена и притиску родитеља (и тренера) могу развити и одређене психичке тешкоће као последицу бављења спортом.

Најважнији фактори који повећавају стрес јесу лош резултат (пораз), важност самог такмичења и карактеристике спорта (индивидуални спортови су обично стреснији него колективни).

Улога одраслих који раде са децом је кључна у смањењу штетних последица повишеног стреса. Неке од корисних стратегија јесу да се такмичења и тренинзи учине што забавнијим и  да се добро упознају потребе и карактеристике сваког детета и у складу са тим приступа раду.

Ефикасан и пожељан рад тренера подразумева реалистична очекивања, више охрабривања и указивања на добре моменте, а мање критика, искреност, награђивање за уложени напор, а не само за постигнути резултат.

На крају, никако не треба заборавити важан фактор дечијег бављења спортом, а то су родитељи. Њихови ставови и понашања имају огроман утицај. Они су ти који охрабрују дете да се бави спортом (не би требало да их притискају), разумеју потребе које дете задовољава кроз спорт, пружају емоционалну подршку, помажу детету у постављању што реалистичнијих циљева и преузимању одговорности у складу са узрастом, дисциплинују дете ако је потребно, информишу тренере о важним индивидуалним карактеристикама свог детета (здравствено стање, развојне специфичности).

На овај начин родитељи повећавају позитивне ефекте на психички развој свог детета и штите га од одређених ризика који су неизбежни у свету дечијег спорта.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 30. oktobra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Sjajan tekst… kompletan! Zahvata i pozitivne i negativne aspekte bavljenja sportom, ali i ono ŠTA I KAKO TREBA da se stvari izbalansiraju i iako dete ne postiže vrhunske rezultate, da bude zadovoljno sobom i da se dobro oseća u vlastitoj koži kao i da ne izgubi sve one benefite koje bavljenje sportom donosi!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: