Advertisements

ЉУБОМОРА КОД ДЕЦЕ

За многе родитеље рођење новог детета је тренутак када се први пут суоче са дечијом љубомором. Готово неизбежно, долазак млађе сестре или брата представља стресну ситуацију за старије дете. Могу се издвојити три типа околности које стрес повећавају. Прва је одсуство мајке због порођаја. Нарочито уколико је то одсуство дуготрајније, посете мајци могу ублажити интензитет стреса.

Ljubomora 1

Друга околност јесте квалитет односа детета и мајке. Физички и емоционални терет трудноће, порођаја и неге новорођенчета неминовно утичу на интеракцију са прворођеним дететом.

Међутим, иако је јасно да ће старије дете бити узнемирено одвајањем од мајке и променом односа са њом, истраживања показују да то нису једини узроци тешкоћа у прилагођавању на нову ситуацију. Једноставно речено, деца су највише узнемирена ситуацијом у којој је пажња њихове мајке усмерена на друго дете.

Ово указује на трећу околност која је најстреснија за прворођено дете. Преокупираност мајке негом новорођенчета. Дете које је некада имало мајку само за себе сада треба да прихвати другачији третман и чињеницу да добија мање пажње.

Овде треба истаћи занимљиву чињеницу. Велика већина истраживања понашања деце у раном узрасту указује на постојање специфичне карактеристике. Можемо је назвати “осетљивост на губитак ексклузивности“. Чак и деца која немају браћу или сестре па стога нису била изложена непријатним околностима одсуства мајке, промене квалитета односа са њом и смањењем количине пажње коју добијају, показују узнемиреност у ситуацији “губитка ексклузивности“. Односно, у експериментима у којима је њихова мајка посвећивала пажњу другој деци они су били подједнако узнемирени и осећали се угроженим.

Зашто су деца предодређена за љубомору?

С обзиром да је љубомора најчешће изазвана преусмеравањем пажње мајке ка другом детету, логична је претпоставка да се то доживљава као опасност за опстанак. У раном узрасту велики део понашања је инстиктиван и генетски програмиран да води ка основном циљу, а то је преживљавање.

У таквим ситуацијама најчешћа реакција јесте тзв. “љубоморни протест“ односно поновно привлачење пажње на себе на различите начине. Један од чешћих јесу и разни облици регресивног понашања. Важно је у тим ситуацијама имати разумевање за дете и помоћи му да се адаптира на нову ситуацију.

Да закључимо, љубомора као емоционална реакција и понашања која је прате природне су реакције подложне промени и утицају многих фактора. Осетљивост на губитак ексклузивности је, може се рећи, урођена карактеристика коју је могуће уочити у раном периоду живота детета. Можемо је посматрати као механизам усмерен ка опстанку и преживљавању. У понашању детета се појављује као негативна реакција на губитак потпуне пажње значајне особе (најчешће мајке). Може обухватити различите облике понашања чија је основна функција повратак исте. Један од облика понашања које највише узнемирава родитеље јесте ривалство између браће и сестара. Оно се уочава у оним ситуацијама када дете сматра да је оштећено или са друге стране, кад захтева повлашћен статус.

У сваком случају дечија љубомора је природна реакција која не треба да изазива много забринутости код родитеља. Она не значи да се деца међусобно не воле и да се неће волети. Смирене и одлучне реакције одраслих које ће подстицати развој емпатије и способност децентрације најбољи су начин за пружање подршке деци у ситуацијама “љубоморног протеста“.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 25. septembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: