Библиотекарско друштво Србије је током августа 2017. године обавештено од стране својих чланова да се у једном броју јавних библиотека спрема отпуштање запослених радника тих установа под плаштом рационализације јавног секторау општинама и градовима који су оснивачи библиотека. Директори библиотека су од стране оснивача добили званичне дописе са одлукама о броју радника који треба да остану без посла, без образложења по ком основу, критеријуми или принципу је тај број „вишка“ запослених одређен.

 Библиотекарско друштво Србије је током 2016. године два пута јавно изразило противљење паушалном одређивању броја запослених који у библиотеци треба да остану без посла ради рационализације јавног сектора (у случају библиотека у Сомбору и Љигу), односно праксу да оснивач не консултује струку и руководиоце тих установа када се доносе одлуке о томе колико је радника библиотеке потребно за њихово уредно пословање. Чињеница је да су библиотеке Србије годинама радиле углавном са мањим бројем радника од прописаних стандарда за библиотечко-информациону делатност. Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (2015) додатно је отежао ситуацију, јер библиотеке често нису могле да врше запошљавања чак и у случајевима одласка запослених у старосну пензију, чиме се директно смањивао број запослених и посредно вршила прокламована рационализација преко сектора културе, који никако не може бити окривљен као главни узрочник масовног запошљавања у јавном сектору Србије.

Поједине градске и матичне библиотеке, услед одласка запослених у пензију, не испуњавају минимуме броја запослених за вођење свих стручних послова који су прописани и даље важећим подзаконским актима и стандардима. Да ли то значи да матичним библиотекама, које због фактора „више силе“ нису у могућности да обезбеде потребан број запослених да испуњавају Законом о библиотечко-информационој делатности (2011) прописане послове матичне библиотеке, треба одузети статус матичних установа? Или укинути јавним библиотекама поједина одељења, односно програмску активност услед смањења броја стручних радника?

Као најстарије (основано 1947) и најбројније удружење библиотечко-информационих стручњака у Србији и једно од најбројнијих удружења у култури, које штити професионални интегритет библиотекара, Библиотекарско друштво Србије се оштро противи најављеним и будућим рационализацијама у библиотекама Србије свих типова, статуса и величина, које се буду спроводиле на горе описане начине, кроз „октроисане“ одлуке и без консултација библиотечко-информационе струке, нарочито у срединама где се број радника у библиотекама није мењао или је опадао у последњих десет и више година.

Библиотеке Србије, као најбројнији део установа културе и са најдужом традицијом у Србији, заслужују да буду уважене као информациона и културна седишта сваке општине у Републици Србији, а у многим местима и као једине установе културе.  Чињеница да се у свакој општини наше земље налази једна јавна библиотека неоправдано се запоставља у расправама о стању или у одлукама које утичу на сектор културе у Србији, чиме се додатно маргинализује и деградира библиотечка професија. Нажалост, одлукама о отпуштању све малобројнијих радника у библиотекама Србије њихови оснивачи на забрињавајући начин доприносе процесу урушавања статуса и функције тих установа као информационих чворишта својих заједница, што је потпуно у супротности са недавним саопштењима Уједињених нација поводом улоге преко 1,3 милиона библиотека у достизању циљева одрживог развоја у свету до 2030. године.

Библиотекарско друштво Србије наставиће да прати и извештава јавност у будућности о свим аспектима из овог саопштења, док ће исто бити прослеђено Министарству културе и информисања Републике Србије, Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице српске и медијима.

Председник Библиотекарског друштва Србије

др Богдан Трифуновић

 У Београду,

19. 9. 2017.

Извор: БДС