Advertisements

Језеро Сербонис на Сербалској гори

 

​(Језеро Сербонис – مستنقع سربون – SERBONIAN BOG), (СИНАЈ = СЕРБАЛ)

Синајска гора или Мојсијева гора, је планина, налази се на јужном делу Синајског полуострва у Египту, са највишим врхом од 2.285м. Позната је у јеврејској, хришћанској и муслиманској традицији као место где је Мојсије примио Десет заповести.

По Библијском предању ту у пустињи су јеврејски народ и Мојсије провели 40 година лутајући из египатског ропства, тражећи обећану земљу Ханан. На Синају су људи преко Мојсија добили десет Божијих заповести.

 

Picture

У Синајској пустињи на месту где се Мојсију јавио Господ (око 1400 г. пре Христа, код несагориве купине), 330. године света царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици. Каснијом доградњом је настао најстарији хришћански манастир Свете Катарине, који се налази на југу Синајског полуострва.

СИН је јеврејски назив за Бога мудрости и уопште назив за ову планину у Египту – СИНАЈ је јеврејског порекла… Термин СИНАЈ користи се тек од појаве хришћанства, а раније се та планина звала СЕРБАЛ, као и данас у не-јеврејским језицима.

По веровању Јевреја, („As a priest of Thoth, Moses in one person fulfils the roles of both SIN the God of Wisdom and Nabo the Heavenly Scribe.„) Мозес/Мојсије, свештеник египатског бога Тота, спојио је у себи улоге и СИНА-Бога Мудрости, и НЕБА-небеског записа.[1]

Данас је НЕБО брдо недалеко од СИНАЈА ( СЕРБАЛА)…

 

Picture

Назив мапе: Environs of Mt. Sinai & Mt. Serbal

Picture

Picture

Назив мапе: Environs of the monastery of me Sinai and of the Jebel Musa

Picture

Манастир Свете Катарине

 

Православни манастир Свете Катарине или Свете Екатарине, се налази на полуострву Синај (Египат), које спаја два континента Африку и Азију. Тачније, манастир се налази на југу Синајског полуострва на надморској висини од 1300м, у непрегледној и неприступачној пустињи и окружен је црвеним гранитним планинама (висине и преко 2000м). У близини се налази истоимени градић Света Катарина.

Манастир је један од најстаријих хришћанских манастира и као такав налази се на списку Светске баштине, организације УНЕСКО. У манастирском комплексу поред главног храма, има још 12 мањих капела. Са десне стране је главна манастирска црква посвећена Преображењу Господњем, са лева су степенице и веранда којом се стиже до музеја, а ту поред капеле је и зелени грм Неопалиме купине. Цео манастир је опасан високим зидом који је у шестом веку саградио цар Јустинијан.

Синајски манастир није одувек био посвећен светој Катарини. Већ у првим хришћанским вековима Синајска пустиња бива место где се многи хришћани Египта склањају тражећи спас од многобројних намета и прогона идолопоклоничког Рима.

На месту где се Мојсију јавио Господ (око 1400 г. пре Христа, код несагориве купине), 330. године света царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици. Уз ову капелу, у шестом веку цар Јустинијан и царица Теодора граде цркву, тробродну базилику од црвеног гранита, којим обилују синајске планине. Већ од III века постоје мале манастирске заједнице окупљене на месту несагориве купине, на Мојсијевом врху, у оближњој оази Фаран и на крајњем југу Синајске пустиње.

Света Катарина рођена је 294. године као Доротеја у Александрији у многобожачкој породици, где је стекла широко образовање. Ова Светитељка је почетком IV века, у време хришћанских прогона храбро сведочила веру хришћанску а како је добро познавала философију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили. У једној визији св. Катарина прими прстен од самог Господа Христа, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на њеној руци. Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја. У IX веку један од синајских монаха уснуо је место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки а свете мошти пренели у манастир где се и данас чувају. Од тада манастир постаје познат под именом Свете Катарине.

Мојсије је ту на месту садашњег манастира, око 1400 г. пре Христа, видео пламени огањ у жбуну купине који гори а не сагорева, и чуо глас Анђела Божјег: „Мојсије! Мојсије! Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља“ (Изл. 3,1-5). Данас овај грм Неопалиме купине расте из олтара храма.Купинов жбун је јединствен на свету, покушавали су људи да његове младице пресаде на неко друго место, али се нигде нису примиле. Делови несагориве купине су слати на анализе у релевантне лабораторије, где је утврђено да је купина вероватно стара колико и Мојсије.

На истом том месту где данас стоји капела посвећена Богородици-несагоривој купини, верни приступају изувајући обућу као што је Господ тражио од Мојсија.

Манастир су даривали многи поклоници, владари, монаси, трговци. Манастирске ризнице чувају најстарије енкаустичне иконе које су се израђивале до VII века а сачуване синајске потичу из времена када је настао и мозаик у олтару. У VI веку израђена је Икона Христа Пантократора, најстарија сачувана икона Христова, на којој су сликовито приказане две природе Господа Исуса Христа, божанска и човечанска.

Сачуване су и иконе, рађене у истој техници, св. Петра, Богородице са анђелима и светим ратницима и др. Поред ових непроцењивих икона у манастиру Св. Катарине уточиште су нашле иконе из целог византијског царства током дугог и погубног иконоборачког периода.

Свети Јован Лествичник ту је написао чувену књигу „Рајске лествице“ која представља незаменљиву духовну лектиру у целокупној хришћанској литератури. Преподобни Нил Синајски се такође подвизавао у Светој Катарини. Манастир је јединствено место где се унутар манастирских зидова налазе хришћанска и муслиманска богомоља. Ту се чува и документ на којој је отисак Мухамедове руке, који је заштитио манастир од рушења. Има богату манастирску библиотеку, која садржи вредне рукописе, и међу њима један од најзначајнијих Синајски рукопис.

 

Срби у манастиру св. Катарине

Свети Сава, први архиепископ Сербске православне цркве, на свом другом путовању по Светим местима, боравио је на Синају 1234. године. Ту је провео читав Часни пост, Свету четрдесетницу, молећи се за свој сербски род и читав хришћански народ, поручујући и нама данас да тако чинимо. Манастиру Свете Катарине наши свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. У манастиру се налази први сербски псалтир. Крајем 14. века игуман Синајског манастира био је Србин, Јоаникије.

Мапа Синајског полуострва

Интересантно за нас је да се та планина висока 2070 метара (за коју се везују ранохришћанске заједнице, и трагови манастира из IV века н.е.) зове СЕРБАЛ, а налази се у делу националног парка.



Willibald Pirckheimer ​(5. децембар 1470 – 22. децембар 1530) био је немачки адвокат, аутор и ренесансни хуманиста, богата и истакнута личност у Нирнбергу у 16. вијеку, и члан управног градског вијећа за два периода. Био је најближи пријатељ уметника Албрехта Дирера, који је направио низ његових портрета, између осталих и ову гравуру.albrecht-d-rer-willibald-pirckheimer_orig



 

Као што су интересантни и неки цитати историчара из давнине, и археолошких налаза, недовољно разјашњени, које би требало разјаснити за потребе наше, сербске историје, обратићемо пажњу на једног од најеминентнијих немачких научника XVI века Вилибалда Пиклхајмера (Willibald Pirckheimer 5 December 1470 – 22 December 1530) [2], који је у свом делу (Descriptio Germaniæ Vtrivsqve Tam superioris quàm inferioris, Christ. Plantinus, 1585), на страни 35 записао, текст у фокусу (лат.):»Et versus mare Hircanum Circassi, gens bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae sub SERVORUM nomine imperitavit…«[3](срб.)

»Према Хирканском мору (т.ј. према Каспијском језеру) налазе се Циркаси, најратоборнији народ који је дуго времена владао над Египтом и над Сиријом под именом Срба…«

Picture

(I) Descriptio Germaniæ Vtrivsqve Tam superioris quàm inferioris

Синајски рукопис (Синајски Кодекс) свуда има ћирилично С (старосербски назив је „слово“) а не грчко „Сигма.“ Не значи баш сигурно да су ово сербска слова у Синајском (Сербалском кодексу), могу бити и коптска, јер је коптица изузетно слична, скоро истоветна ћирилици. Али, вредно је скренути пажњу на тај део Мисира (Египта) и трагова наших предака тамо.

Такође на „Синајском“/Сербалском полуострву[4] налази се и језеро СЕРБОНИС. Сербониан Бог (مستنقع سربون)[5], lake of Serbonis (Sirbonis or Serbon).[6] А у западном делу планине Сербал/Синаи постоји још један топоним са СРБ – СЕРАБИТ . То је као веће брдо или мања планина у овом планинском ланцу. И тамо има натписа са „слово(С – sigma lunata, лунарно слово))“ а не „Сигма(Σ)“.

Picture

(II) History of Egypt from 330 B.C. to the Present Time, Том 11

Picture

 

Picture

(III) Theologische Literaturzeitung

Picture

 

Picture

 

Picture

Источници:

[1] Ludwig Schneller, Durch die Wüste zum Sinai. In Moses Spuren vom Schilfmeer bis zum Nebo, Kommissionsverlag H. G. Wallmann 1910.; Theologische Literaturzeitung, Том 35, Theologische Literaturzeitung: Monatsschrift für das gesamte Gebiet der Theologie und Religionswissenschaft; аутори: Emil Schürer, Adolf von Harnack; поднаслов: [Rezension] Schneller, Ludwig, Durch die Wüste zum Sinai. In Moses Spuren vom Schilfmeer bis zum Nebo; Aeugft (Zürich). Ludwig Köhler. Schneller, D. Ludwig, Durch die Wülte zum Sinai. In Mofes Spuren vom Schilfmeer bis zum Nebo. Leipzig, H. G. Wallmann 1910. (283 S. m. Abbildgn. u. 1 färb. Karte.) gr. 8° M. 5—; geb. M. 6.20, стране 328, 329., издавач: Hinrichs, 1910.[2] Willibald Pirckheimer (5 December 1470 – 22 December 1530) was a German Renaissance lawyer, author and Renaissance humanist, a wealthy and prominent figure in Nuremberg in the 16th century, and a member of the governing City Council for two periods. He was the closest friend of the artist Albrecht Dürer, ([1] Corine Schleif (2010), “Albrecht Dürer between Agnes Frey and Willibald Pirckheimer,” The Essential Dürer, ed. Larry Silver and Jeffrey Chipps Smith, Philadelphia, 85-205. who made a number of portraits of him, and a close friend of the great humanist and theologian Erasmus)).[3] Willibald Pirckheimer, Descriptio Germaniæ Vtrivsqve Tam superioris quàm inferioris, Christ. Plantinus, 1585., стр. 35.

[4] Angelo Solomon Rappoport, History of Egypt from 330 B.C. to the Present Time, Том 11, Томови 10-12 књиге Histoire ancienne des peuples de l’Orient classique, Gaston Maspero, Томови 10-12 књиге History of Egypt, Chaldea, Syria, Babylonia, and Assyria, vol. X-XII, Grolier Society, 1904., стр. 470, 471, 496, 497, 503, 504.

[5] Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France: And on the Proceedings in Certain Societies in London Relative to that Event. In a Letter Intended to Have Been Sent to a Gentleman in Paris. By the Right Honourable Edmund Burke, Том 1, J. Dodsley, 1790., стр. 283.

[6] John Milton, Alastair Fowler: Paradise Lost  (= Longman annotated English poets.). 2nd edition, Pearson Longman, Harlow GB, New York 2007, ISBN 978-1-4058-3278-6, S. 592–595.; Paradise Lost, Књига 1, Longmans’ English classics, Longmans, Green, and Company, 1896., стр. 61.

(I)
Извор и назив дела:
Наслов: Descriptio Germaniæ Vtrivsqve Tam superioris quàm inferioris
Страна: 35
Аутор: Willibald Pirckheimer
Издавач: Christ. Plantinus, 1585
Оригинал из: Аустријска национална библиотека(II)
Извор и назив дела:
Наслов: History of Egypt from 330 B.C. to the Present Time, Том 11
Стране: 470, 471, 496, 497, 503, 504
Томови 10-12 књиге Histoire ancienne des peuples de l’Orient classique, Gaston Maspero
History of Egypt from 330 B.C. to the Present Time, Angelo Solomon Rappoport
Томови 10-12 књиге History of Egypt, Chaldea, Syria, Babylonia, and Assyria, vol. X-XII
Аутор: Rappoport, A. S. (Angelo Solomon), 1871-1950
Издавач: Grolier Society, 1904
Оригинал из: Универзитет Вирџиније(III)
Извор и назив дела:
Наслов: Theologische Literaturzeitung, Том 35
Theologische Literaturzeitung: Monatsschrift für das gesamte Gebiet der Theologie und Religionswissenschaft
Аутори: Emil Schürer, Adolf von Harnack
Поднаслов: [Rezension] Schneller, Ludwig, Durch die Wüste zum Sinai. In Moses Spuren vom Schilfmeer bis zum Nebo; Aeugft (Zürich). Ludwig Köhler. Schneller, D. Ludwig, Durch die Wülte zum Sinai. In Mofes Spuren vom Schilfmeer bis zum Nebo. Leipzig, H. G. Wallmann 1910. (283 S. m. Abbildgn. u. 1 färb. Karte.) gr. 8° M. 5—; geb. M. 6.20, стране 328, 329
Издавач: Hinrichs, 1910
Оригинал из: Универзитет Корнел

(IV)
Извор и назив дела:
Наслов Paradise Lost, Књига 1
Longmans’ English classics
Страна: 61
Аутор: John Milton
Издавач: Longmans, Green, and Company, 1896
Оригинал из: Универзитет Харвард
Дужина: 112 страница

(V)
Извор и назив дела:
Наслов: Reflections on the Revolution in France: And on the Proceedings in Certain Societies in London Relative to that Event. In a Letter Intended to Have Been Sent to a Gentleman in Paris. By the Right Honourable Edmund Burke, Том 1
Страна: 283
Аутор: Edmund Burke
Издавач: J. Dodsley, 1790
Оригинал из: Универзитет Оксфорд
Дужина: 364 страница

Уредио: С.СРБСКИ

 


Аутор: Крсто Крцун Драговић

 

ИЗВОР: Carsa.rs

 

 

Advertisements

Posted on 19. septembra 2017., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: