Advertisements

ОД ДИЈЕТЕ ДО ПОРЕМЕЋАЈА ИСХРАНЕ

У западној цивилизацији лепота тела се високо вреднује. Нарочито када је у питању женско тело. Зато су девојке, а све више и девојчице,  под великим  притиском да изгледају на друштвено пожељан начин. Уколико сматрају да то не успевају или им то кажу други, спремне су на интензивне и често опасне дијете.  Дијете су, широко одређено, све врсте смањења уноса хране у циљу измене облика и тежине тела. Тај циљ је у данашње време најчешће “идеал мршавости“, па ћемо стога овде говорити о тзв. “анорексији“ специфичном поремећају исхране који није, наравно, обавезна последица сваке дијете.

silly_mirror

Ипак, треба знати да су особе које често држе дијету у повећаном ризику, односно да нешто што почне као покушај да се изгуби телесна маса може временом бити много озбиљнији проблем.

Анорексија најчешће почиње у тинејџерском узрасту и много је чешћа код девојака. Осим бриге о телесном изгледу готово увек је присутан и осећај мање вредности, односно ниског самопоштовања. Може бити изазвана неким стресним догађајима или једноставно последица друштвеног притиска да се буде мршав и физички атрактиван.

Треба обратити пажњу на специфичан начин размишљања, емоције, понашања и физичке симптоме који разликују дијету од поремећаја исхране као психопатолошког феномена.

Оно што превазилази потребу за здравом и умереном исхраном јесу размишљања типа:

  • уколико нисам савршен/а онда сам неуспешан/а
  • треба да задржим контролу тако што ћу увек остати мршав/а
  • опет нисам успео/ла, ја сам слаб/а, безвредан/а

Осим тога уколико се самопоштовање заснива на томе како изгледа и колико успешно контролише оно што једе, уколико стално размишља о томе шта треба јести и колико, уколико има високе и искључиве стандарде у вези изгледа и телесне масе, можемо рећи да особа показује типичне симптоме поремећаја исхране.

Најчешће емоције које прате ове обрасце мишљења јесу депресивне реакције, осећање кривице и фрустираност.

Понашања која из свега тога следе јесу прескакање оброка, прикривање количине хране која се поједе, избегавање заједничких оброка, често повраћање, претерано физичко вежбање, учестале провере телесне масе на ваги, стално проверавање у огледалу, усамљивање.

Уколико ова понашања прате и физички симптоми попут изразитог губитка телесне масе, сува кожа, мучнина и надутост након оброка, тешкоће концентрације и спавања, дехидрираност, стални осећај умора, оправдано је посумњати постојање поремећаја исхране. Нарочито ако се појаве и здравствени проблеми попут срчаних и бубрежних сметњи или губитак до тада редовне менструације.

med_gallery_15993_6681_15289

Раније смо поменули да је чест окидач анорексије изложеност стресу. Животни догађаји који најчешће утичу на то јесу они типични за адолесцента, а који угрожавају потребу за независношћу и осећај свемоћи. На пример, први изласци, сукоби са пријатељима, губитак блиских особа, промена животног окружења. Све ово изазива несигурност код тинејџера. Нарочито кад су девојке у питању, губитак телесне масе изазива позитивне реакције вршњака и тако доводе до повећаног самопоштовања. На тај начин се држање дијете и редукција исхране учвршћују као стални образац понашања и извор осећања сигурности. Истраживања показују да су склоност депресивним реакцијама, проблеми аутономије и самопоштовања, перфекционизам неки од најзначајнијих психолошких фактора у настанку анорексије. Како то изгледа?

На пример, неко може постати изразито осетљив/а на тему дебљине, или развити велики страх да се не угоји и постане дебео/ла. Осећај губитка контроле над количином хране коју уноси је такође, веома типичан. Ниско самопоштовање и стална потреба да се буде прихваћен често се нарочито снажно испољавају управо у области физичког изгледа. Ово је готово увек повезано са тежњом да се контролишу сопствене емоције и понашање.  Осим тога, неке особе са поремећајем исхране имају толико ниско самопоштовање да сматрају да не заслужују никакво задовољство, па ни уживање у храни.

53cb6a0b0f033fcd6a588c2939bc5738

Суштински проблем анорексије и осталих поремећаја исхране јесте прецењивање физичког изгледа и телесне масе. То иде у тој мери да се сопствена вредност одређује готово искључиво на основу њих и способности да се контролишу. Све остале особине и квалитети се занемарују и потцењују. Истовремено, особа је спремна да у циљу повратка самопоштовања предузме све, а то нажалост, често значи и да озбиљно угрози своје здравље.

Треба истаћи на крају, да се психички узроковани поремећаји исхране не смеју олако схватити (у великом броју случајева могу угрозити и живот) и да се ретко превазилазе без професионалне помоћи.

 


Текст написао Слободан Павловић, психолог

 

Advertisements

Posted on 18. septembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: