Advertisements

Слика трагичне историје Колумбије

Роман колумбијског писца Хуана Габријела Васкеса “Звук ствари које падају”, после освајања престижних светских књижевних награда ИМПАК и Алфагуара, објавила је недавно издавачка кућа “Боока” у преводу са шпанског Иване Николић.

vaskes

Хуана Габријела Васкеса (1973) сматрају предводником новог таласа латиноамеричке прозе, бриљантним хроничарем модерне Боготе и писцем кога не без разлога пореде са Робертом Болањом. Роман је преведен на десет светских језика.

Антонио Јамара упознаје бившег пилота Рикарда Лавердеа и убрзо схватио да у његовом животу постоји нека тајна. Једнога дана Рикардо прима тајанствену пошиљку с аудио касетом, и недуго потом бива убијен. Антонија ће истраживање Рикардове судбине одвести у шездесете године прошлог века, у време када је у Колумбији цветало кријумчарење марихуане, пре него што ће трговина кокаином увући читаву земљу у кошмар.

Хроника новије историје једне земље испреплешће се са великом љубавном причом и необичним судбинама живописних протагониста Васкесове књиге.

Светска критика Васкеса представља као врхунског стилисту и књижевног виртуоза који стрпљиво и минуциозно гради причу, а овај роман као упечатљиву слику трагичне историје Колумбије који дубоко промишља крајња питања судбине и смрти.“

У потрази за идентитетом

Thumbnail

У издавачкој кући “Дерета” појавио се роман “Питај тату” Јана Балабана (1961–2010) рано преминулог чешког писца, новинара и преводиоца. Роман је у Чешкој објављен постхумно 2010. и овенчан наградом „Магнесиа Литера”, што је пандан домаћој НИН-овој награди. На српском је изашао у преводу са чешког Марије Илић.

У роману недавно преминули доктор Јан Недома оставио је за собом троје одрасле деце и супругу који покушавају да се изборе са личним проблемима и туробном свакодневицом која их је задесила након његове смрти. Ускоро почињу да примају необична писма од очевог старог пријатеља у којима се тврди да је Јан Недома био злочинац јер је допустио себи да изиграва Бога – одлучујући по сопственом нахођењу који ће пацијенти имати право на живот, а који не. Та писма као и сећања на догађаје из детињства натераће их да се дубоко преиспитају и присете неких детаља из очевог живота из сасвим другачије перспективе. Тако ће испливати на површину да је дух ере комунистичког режима у Чешкој још увек присутан.

Балабан, како наводи издавач пише смиреним, поетским језиком о потрази за идентитетом, пролазној младости, суочавању с губитком људи које волимо… Балабанов стил писања критика пореди се са Карверовим и Фокнеровим, а сврставали су га и у егзистенцијалисте.

Пут ка проналажењу себе

Банатски културни центар из Новог Милошева објавио је нову књигу Слободана Панића (Сремска Митровица, 1986) “Друго рођење”. Један од рецензената Бојан Самсон указује да је Панићева проза одређена рефлексивним пасажима и специфичним односом према непосредној стварности. Основни мотив његовог писања је снажна жеља за комуникацијом, препознавањем и повезивањем. Он тражи, по речима Самсона, читаоца спремног на духовну авантуру откривања себе у тексту. Аутор верује у два рођења човека: први пут када излази из материце, а други пут из колективног несвесног.

У складу са насловом рецензент доживаљава ову књигу као пут ка проналажењу себе и личном ослобођењу.

– Панић се одважио да сам промишља живот око себе, да самог себе анализира и да транжира своју душу на најситније делиће како би осетио, доживео и нашао онај део суштаствених истина које њему, као појединцу значе тачку ослонца и темељ на коме може градити своју личност. Темељ на којем се он може супротставити еуфоричном лудилу које се са фанфарама либералног капитализма усељава у животе људи да би тамо разорило њихов осећај властитог идентитета и прилагодило га психологији маса и савремених робова који немају друго мишљење осим оног које су им дали њихови господари – сматра Радован Влаховић, рецензент и уредник ове издавачке куће.

Н. Попов

Извор: Дневник.рс

 

Advertisements

Posted on 13. septembra 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: