Advertisements

НЕКАДА НИ „САВРШЕНО“ НИЈЕ ДОВОЉНО ДОБРО

Већина људи свакодневно доживљава притисак да поправи сопствено постигнуће и да достигне постављене стандарде. Од најранијег детињства наши поступци су изложени процењивању и кориговању. Током одрастања континуирано нас критикују и исправљају или пак, одобравају и награђују. Негативне и позитивне последице директно су повезане са чињеницом да ли смо испунили нечија очекивања или не.

istock-509053151-2e16d0ba-fill-735x490

Чести захтеви да се достигну постављени стандарди настављају се током читавог живота. Наша жеља да остваримо циљеве  доводи до тога да будемо ефикаснији и успешнији у социјалном окружењу. Треба рећи да људи који себи не постављају циљеве обично постижу мање у животу. Међутим, постоје ситуације када се здрав мотив за постигнућем претвара у нешто друго. Нешто што најчешће дефинишемо као перфекционизам и што у већини случајева омета особу у остварењу постављених циљева и узрокује континуирано негативно расположење и незадовољство собом.

Перфекционизам можемо одредити као склоност да се размишља у стилу “све или ништа“ и где уколико нешто није потпуно у складу са очекиваним постаје безвредно. Перфекционизам се може посматрати  у односу на себе, друге или као друштвом наметнуто очекивање. Ми ћемо овде говорити, пре свега, о перфекционизму усмереном на себе.

Као што смо поменули, висока очекивања су често заслужна за успехе, али могу водити и у стања анксиозности и фрустрације. (Пре)високи стандарди и перфекционистичко размишљање могу бити ограничени на једну област, односно не морају се појављивати у свим животним аспектима.

Перфекционизам не значи, једноставно, покушавати да се буде савршен. Огромна већина људи је свесна да је немогуће бити 100% безгрешан. Шта онда значи бити перфекциониста? Иако нема општеприхваћене дефиниције можемо рећи да перфекционизам обухвата:

  • непопустљиву тежњу ка високим стандардима постигнућа
  • процењивање сопствене вредности претежно на основу успешности у остварењу ових стандарда
  • задржавање ових стандарда и поред много негативних последица које доносе појединцу

Многи људи верују да је бити перфекциониста нешто позитивно. Да је то начин да се пуно постигне у животу, да се буде ефикасан, организован, спреман на све. Међутим, претерана жеља за остварењем све виших и виших циљева углавном доводи до тога да се они не остваре и да се особа веома ретко осети задовољна собом. Уместо тога овакав притисак у већини случајева чини да буде напета, под стресом и да себе доживљава као неуспешну.

Као што смо већ рекли, кључна карактеристика перфекционизма јесте тежња да се слика о сопственој вредности формира превасходно на основу способности да се достигну постављени високи стандарди и циљеви. Ово доводи до неких понашања која су карактеристична за перфекционисте.

gallery-1468839167-ordered-pencils

Перфекционистичка понашања могу се грубо поделити у две категорије:

  • поступци усмерени ка достизању циљева и стандарда (претерано проверавање, детаљно организовање и планирање, стално исправљање себе и других)
  • избегавајуће понашање (одлагање обавеза,  споро доношење одлука, лако одустајање, нарочито ако је могућност грешке висока).

Као што видимо перфекционисти испољавају многа (често неуспешна) понашања у циљу достизања постављених циљева. Одлагање, избегавање, стално проверавање, прављење детаљних листа обавеза у ствари спречавају да се провери колико је перфекционистички начин размишљања реалистичан. Осим тога ова понашања одузимају много времена, онемогућавају људе да уживају у осталим аспектима живота и што је парадоксално, ометају у великој мери достизање жељених циљева и стандарда постигнућа.

Шта карактерише перфекционистички начин мишљења?

Сви људи обично тумаче догађаје у складу са сопственим очекивањима и ставовима. Перфекционисти показују тежњу да посебно обраћају пажњу на појаву сопствених грешака како би их што пре исправили. Осим тога, склони су да себи постављају много (често нерационалних) захтева и правила, да прецењују последице “неуспеха“ и да догађаје у животу посматрају искључиво као успех или неуспех. Уколико не успеју да остваре високо постављени циљ неће закључити да је, можда, био нереалан већ да се нису довољно трудили и да су неуспешни. Чак и кад повремено достигну жељено, често ће заслуге приписати срећи или закључити да могу и треба још више да се труде.

Перфекционистичко размишљање се може учинити као пожељна карактеристика и начин да се дође до успеха, али много чешће доводи до хроничне стрепње, напетости, незадовољства собом и депресивних реакција. Саветодавни рад на принципима модерне когнитивне психологије има за циљ да утиче на ограничавајуће обрасце мишљења и тако повећа прихватање себе и способност да неизбежне грешке и неуспеси буду мање катастрофа, а више прилика за учење и развој.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 11. septembra 2017., in Psihološki kutak and tagged , , , . Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: