Advertisements

СТИДЉИВОСТ ИЛИ СОЦИЈАЛНА ФОБИЈА

Наћи се у центру пажње или бити изложен процени за неке људе може бити непријатно, чак застрашујуће искуство. Сви бринемо о томе шта други мисле о нама. Природно је да желимо бити прихваћени и цењени. Комплименти и похвале, нарочито од значајних особа у нашем животу, чине да се осећамо добро за разлику од критика или одбацивања које често доводе до постиђености које је једно од најнепријатнијих осећања.

overcoming-shyness

Ово нам указује на чињеницу да се, у ствари, не бринемо због самог процењивања и скретања пажње већ због могућност да будемо процењени негативно. Људи се најчешће плаше да ће други о њима помислити да су неспособни или чудни, другачији.

Посебна непријатност јесте то да су неки људи склони да верују да ће бити негативно процењени уколико се примети да су анксиозни и да оно што сами код себе примећују (црвенило лица, дрхтање гласа, појачано знојење) сигурно виде и сви остали.

Могу се издвојити две основне групе друштвених ситуација које изазивају појачан страх:

– јавни наступи, тестови и провере

– непосредна комуникација са другима

Поновимо још једном, потпуно је природно бити нервозан и напет у непознатој социјалној ситуацији или кад треба да се представимо, дамо мишљење или само одржавамо конверзацију са новим познаницима. Свако од нас повремено помисли “Да ли је ово добро?“ “Питам се шта мисли о мени?“, “Надам се да нећу испасти глуп/а?“  и слично.

Истовремено, непрекидно посматрамо реакције других и трагамо за потврдом да ли смо добри, да ли се уклапамо. Уколико не уочавамо или уочимо знакове које тумачимо као знак да смо досадни, да грешимо или чак да иритирамо друге, можемо се осећати прилично непријатно и постиђено. Осим тога, оваква анализа неке социјалне ситуације наставља се и након што је иста окончана. Уколико смо убеђени да смо изгледали и понашали се неприкладно почећемо да мотримо сваки свој поступак, сваку реч и реакцију у тежњи да их контролишемо и оставимо утисак какав желимо.

Осећање блокаде у контакту са људима, велики страх да не оставимо лош утисак, могућност да се обрукамо. Све ово постаје нешто што не смемо себи дозволити и често је најлакши излаз избегавати ситуације у којима се то може десити. Ако верујемо да смо се у прошлости обрукали то ће водити ка очекивању да се исто поново деси и све чешће ћемо остати изоловани у циљу да се заштитимо од непријатног искуства. На жалост, то можда доноси привремено олакшање али дугорочно води до осећања усамљености, незадовољства собом и значајно умањеног квалитета живота. Истовремено, што мање практикујемо социјалне вештине већа је шанса да се у будућности осетимо неадекватним у друштву и на тај начин се нађемо у “зачараном кругу“ из кога је тешко изаћи.

Можемо рећи да постоје три кључне карактеристике социјалних страхова:

– страх од могућности да будемо негативно процењени од стране других

– појачана усмереност пажње на сопствене реакције и понашања у социјалним ситуацијама

– појачана склоност избегавања социјалних ситуација

Треба рећи да многи људи (по неким истраживањима и до 40%) описују себе као стидљиве и уздржане током социјалних контаката. Такође, склоност оваквим реакцијама карактерише одређене развојне фазе код деце и младих. Типично је, на пример, за тинејџере да интензивно брину о томе како их други виде и шта мисле о њима. Ипак, код већине људи приметна је тенденција да се ова врста стрепње временом смањује. Наравно, то не значи да одређене друштвене ситуације неће наставити да изазивају стрепњу током целог живота.

Како онда да разликујемо стидљивост од социјалне фобије?

Стидљивост и “нормална“ анксиозност не блокирају у потпуности особу, ниво непријатности се смањује већ у току саме ситуације или непосредно после. Затим, нема уверености да ће све “испасти лоше“ нити страховање почиње много пре самог догађаја који нас плаши.

Како изгледа социјална фобија:

– особа почиње да брине много пре самог догађаја

– непријатност се појачава током ситуације

– забринутост је све већа сваки следећи пут

– особа памти само оне аспекте ситуације који су “доказ“ њеног неуспеха

– особа све више избегава интеракцију са људима

Социјалну фобију формирају и одржавају нека типична тумачења и понашања.

Најважнија су: преувеличавање вероватноће да ће нас други проценити негативно, преувеличавање  интензитета те негативне процене, појачано усмеравање пажње на себе током интеракције са људима, превише често коришћење избегавања као начина да се избегне непријатност, преувеличавање и појачавање осећања постиђености и понижења изазваних неком друштвеном ситуацијом.  Управо су промене ових карактеристичних мишљења, осећања и понашања основа саветодавног рада са особама које испољавају симптоме социјалне фобије.

Превазилажење социјалне фобије је процес који захтева доста времена и који се дешава постепено. Током овог процеса веома је важно  смањити самокритичност, учити из грешака и уважити себе и сопствене заслуге за сваки корак напред.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 4. septembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: