Advertisements

ПАНИЧНИ НАПАД

Панични напад се широко одређује као изненадни налет веома непријатних физичких симптома праћених уверењем о наступајућој “катастрофи“ (онесвешћивање, срчани удар, престанак дисања) и снажним страхом. Иако се први напад панике може везати за одређену ситуацију, касније епизоде су потпуно непредвидиве по питању места и времена јављања. За панични напад карактеристично је присуство једног или више веома непријатних и интензивних физичких симптома. Ови симптоми су најчешће убрзан срчани ритам, вртоглавица, кратак дах и тешкоће дисања, збуњеност и тешкоће концентрације током било какве активности.

Melancholia

Највећи проблем особа које су доживљавале паничне нападе је што се временом све више плаше тог осећања беспомоћности. Избегавају да остану сами, да излазе на јавна места и слично. Тешко им је да се опусте и појачано су нервозни у покушају да се припреме за следећи напад.

Иако се чини да панични напад наступа “из чиста мира“ углавном се појављује после дуготрајнијег стресног периода. И то периода који је трајао и до неколико месеци. Показало се да  крупне животне промене попун селидбе, промене посла, венчања, рођења детета и слично, веома често претходе појави првог паничног напада.

Зашто је то тако?

Свака промена код човека изазива већу или мању бригу да ли ће моћи успешно да јој се прилагоди. Да ли ће одржати адекватан ниво самопоштовања, статус у одређеној групи, позитивну слику о себи, да ли ће испунити своја и туђа очекивања и слично. Уколико се то прилагођавање одвија на начин који сматрамо успешним наш ниво стреса опада и временом доводи до смањења вероватноће од појачаног страха или паничног напада.

Међутим, у одређеном броју случајева крупне животне промене или проблеми превазилазе у краћем или дужем временском периоду, способности појединца да се успешно адаптира. Учесталији неуспеси доводе до повишене забринутости и страха од нових неуспеха. На тај начин, уместо да се фокусира на решавање проблема и постављених задатака особа је све више и више забринута да неће успети, а што наравно, повећава вероватноћу неуспеха. Временом је све више страха који се у одређеном броју случајева трансформише у паничне нападе.

Постоје случајеви кад се панични напад појави у сну. Особа се буди и појављују се слични симптоми као код дневног облика. Ове ситуације треба разликовати од ноћних мора које су везане за РЕМ фазу, када је амнезија уобичајена и када је накнадно успављивање лакше.

Од чега зависи да ли ће доћи до паничног напада?

Раније смо поменули да је изложеност стресу у дужем временском периоду оно што је прихваћено као фактор ризика од појаве паничног напада. Међутим, показује се да су неке особе рањивије од других. Карактеристике личности, односно начин како неко размишља, осећа и понаша се јесу оно што представља разлику. Већина људи који доживе непријатности паничног напада теже да себе виде као појачано нервозне, осетљиве и емотивне. Управо ова склоност као емотивности и забриности чини особу рањивијом и угроженијом од појаве паничног напада. Такође, појачана осетљивост и нервоза су повезане са јачим физичким симптомима у стресним ситуацијама. На крају, забринутост доводи до повишене спремности да се примете и минималне телесне промене и да се затим тумаче као знак да сигурно следи напад. Технике рационаног мишљења и когнитивне реструктурације, као и стратегије релаксације су се показале веома корисним у оваквим случајевима.

Како помоћи особи са паничним нападима?

gettyimages-539770913-569c10ab5f9b58eba4a76d28

Истраживања показују да се највиђе успеха постиже когнитивно-бихејвиоралном психотерапијом уз евентуално коришћење медикамената. Осим тога и групе за подршку су корисне јер многи појединци имају користи од  увида и сазнања да нису једини. Треба рећи да успешан третман треба, осим основног, да укључи и секундарне симптоме попут депресивне реакције или злоупотребе психоактивних супстанци.

Један од значајних проблема у раду са особама које доживљавају паничне нападе јесте правовремена и тачна дијагноза. Наиме, велики број симптома паничног напада је сличан  симптомима органских поремећаја и нужно је најпре елиминисати исте као узрок.

Суштина когнитивно-бихејвиоралног приступа јесте утицај на то како појединац размишља, осећа и понаша се у одређеним ситуацијама. Клијент учи да примени нове вештине у ношењу са негативним емоцијама, разматра и процењује своја размишљања и уверења и њихову везу са понашањима и емоционалним реакцијама.

Треба на крају истаћи да иако постоји много лекова који брзо доводе до смањења симптома уколико нису праћена психотерапијом остаје значајан ризик да се симптоми врате након престанка њиховог узимања.

 


Текст написао Слободан Павловић, психолог

 

Advertisements

Posted on 28. avgusta 2017., in Psihološki kutak and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: