Advertisements

СПРЕМНОСТ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Обично се мисли да спремност (зрелост) за полазак у школу подразумева ниво развоја интелектуалних и перцептивних способности, као и ниво знања и вештина школског типа. Међутим, треба истаћи да постоји још много фактора који су битни за успешан почетак школовања новог првака. Овде ћемо поменути оне који се сматрају најважнијим узимајући у обзир карактеристике школског система и неке општеприсутне захтеве на почетку основношколског образовања.

25573923

Тешко је дефинисати појам спремности за школу. Њиме се  обухватају различите карактеристике детета, пре свега ниво развоја одређених функција и степен усвојености неких знања и вештина. Ради прегледнијег описа ове карактеристике можемо поделити на физичке, социо-емоционалне, карактеристике развоја говора и комуникацијских вештина, когнитивне и бригу о себи.

ФИЗИЧКА ЗРЕЛОСТ

Одређене физичке карактеристике потребне су ради успешне адаптације на организацију живота и рада у школи. Као најважније истичу се развој чулних органа (вида и слуха, пре свега), ниво развоја тзв. крупне моторике и ниво развоја фине моторике. С обзиром да развој ових функција није уједначен код све деце, јако је важно да се рад са ученицима индивидуализује колико год је то могуће.

СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНА ЗРЕЛОСТ

Најважније карактеристике социо-емоционалне зрелости детета потребне за успешну адаптацију на школске услове јесу:

  • примереност емоционалних реакција ситуацији
  • добра фрустрациона толеранција и афективна контрола
  • прихватљив начин испољавања љутње и беса
  • претежно позитивно расположење
  • прихватање норми понашања у школи без већих тешкоћа
  • способност одвајања од родитеља без ометајућих емоционалних реакција
  • способност да се укључи у узајамне интеракције са вршњацима
  • способност да решава сукобе преговарањем и компромисом
  • способност да формира пријатељске односе са вршњацима

РАЗВОЈ ГОВОРА И КОМУНИКАЦИЈСКИХ ВЕШТИНА

Ово су такође, функције које се развијају различитом брзином код деце. За успешно прилагођавање на школу најважније је да дете добро артикулише гласове,  да разуме туђи говор и јасно изражава своје мисли и потребе, да одржава конверзацију, слуша, поставља питања и одговара на њих, да разуме и примерено користи невербалне сигнале попут гестова, израза лица, контакта очима, просторне близине.

КОГНИТИВНА ЗРЕЛОСТ

Когнитивне функције најважније за почетак школовања јесу способност вољног усмеравања и одржавања пажње, памћење (нарочито опсег тзв. радне меморије), логичко мишљење (пре свих операције класификовања и хијерархијског организовања појмова), способност планирања и организовања сопствених акција усмерених ка задатом циљу.

САМОСТАЛНОСТ И БРИГА О СЕБИ

Самосталност у тоалету, трпезарији, вештине облачења и свлачења уз минималну помоћ, препознавање и чување својих ствари, добра процена ризика по сопствено здравље и безбедност, вештине су које се очекују од детета које полази у први разред.

Важно је истаћи да све што је до сада наведено не представља нужне услове за добру адаптацију на школу. Сасвим је уобичајено и природно да дете приликом поласка у први разред не влада неким од жељених вештина, или је брзина развоја неке од функција спорија од просечне. У таквим ситуацијама родитељи и старатељи могу предузети одређене акције које ће поспешити развој. На пример, корисно је повећати очекивање од детета да преузима одговорност, охрабривати га да изграђује пријатељске односе са вршњацима, читати му и нудити књиге, сликовнице, бојанке, играти игре које укључују бројање и препознавање облика, развијати позитиван став према школи и награђивати уложени напор детета, а не само успех.

У принципу, једноставан рецепт за припрему детета не постоји. Све активности треба да се прилагоде индивидуалним карактеристикама будућег првака.

Иако смо рекли да потребна знања, вештине и способности нису апсолутни предуслов већ више циљ коме се тежи, постоје ситуације и карактеристике понашања на које треба обратити пажњу и када је оправдано потражити професионалну помоћ. На пример, могу се очекивати тешкоће у прилагођавању на школу  уколико дете:

  • постаје веома фрустрирано кад му се поставе нови захтеви
  • није у стању да поступа у складу са добијеним инструкцијама
  • у великој мери зависи од родитеља кад је у питању самопомоћ (облачење, на пример)
  • тешко разуме говорне поруке и отежано изражава своје мисли и потребе говором
  • има проблем да разуме последице свог понашања
  • има проблема у интеракцији са вршњацима.

 

Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 21. avgusta 2017., in Psihološki kutak and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: