Advertisements

Има ли још гласова, сем Чомског

Које се личности усуђују да кројачима либералног капитализма и највећим светским силама кажу истину у лице или су одлучили да и сами прекрајају токове историје и капитала, рећи ће наредних дана наши познати интелектуалци и уметници.

У доба либералног капитализма интелектуалци су неретко виђени као највећи губитници. Утицај им је потцењен, а њихова реч као да нема више превелику тежину, иако је више него вероватно да ће за петнаест или двадесет година сада актуелни политичари почети да цитирају њихове књиге и тада позивају на њихове идеје.

Глас ангажованих интелектуалаца желимо да чујемо и у време мира и у време социјалних протеста, у доба економских криза, разних транзиција и осталих „пролећа”, посебно грађанских ратова.

Они сагледавају појаве и њихове узроке, и важније – упозоравају на друштвена кретања и могуће далекосежне последице. Глас су разума који отвара неке нове видике. Синоним за критички став и одговорност, проницљивост, храброст и етику.

Придаје им се улога при избору оних на власти, али приписује и „заслуга” у пропадању државе, распиривању национализма и етничких конфликата. „Рат не почиње бацањем бомби и паљењем кућа, већ полако и поступно – прво се створи непријатељ и представи као претња”, навела је књижевница Славенка Дракулић у једном свом тексту, објављеном у „Сарајевским свескама”, где помиње да су „управо песници, новинари и интелектуалци” узбуркавали националистичка осећања, учвршћивали предрасуде и рат у Југославији учинили могућим. „Све и кад не бих њиховим речима давала превелики значај, јер све речи ипак нису меци, они су били веома учинковити у припреми рата”, истакла је ова ауторка.

Амерички часопис „Форин полиси” у сличним анкетама на првом место по утицају ставио је муслиманског проповедника Фетулаха Гулена, оснивача покрета Гулем, познатог по отварању школа у више од 100 земаља света.

Није, међутим, јасно како највећи светски интелектуалци од Чомског до Пинтера нису успели да спрече ниједну од војних акција НАТО-а, укључујући бомбардовање СР Југославије, док су писци и песници са Балкана успели да запале читав регион. Јесу ли то наши интелектуалци тако моћни или су, можда, наши владари сасвим немоћни?

У комунизму су „јавни” интелектуалци прогањани и затварани као дисиденти, а касније, с плурализмом мишљења, елегантније су склањани у запећак. Данас, са приметним слабљењем левице, њихов глас је све тиши.

Како стоје ствари, која то имена спадају у најутицајније мислиоце овог доба – тема је наше анкете која ће у наредним данима на страницама „Политике” изнети гледиште познатих уметника и „друштвењака” на ову тему. Сазнаћемо чије мишљење цене, чије чланке прате, кога у својим радовима најчешће цитирају и које се личности данашњице, по њиховом мишљењу, усуђују да кројачима либералног капитализма, јавности и највећим светским силама кажу истину у лице.

Према Индексу цитата у уметности и хуманистичким наукама, Американац Ноам Чомски је још у периоду 1980–1992. био најцитиранији живи научник на свету.

Име које већини прво пада на памет вероватно је Американац Ноам Чомски (88), према Индексу цитата у уметности и хуманистичким наукама, још у периоду 1980–1992. највише је цитирани живи научник. Чомски, који себе описује као либералног социјалисту, критичар је спољне политике САД-а и њених двоструких стандарда, што за последицу има, како сам каже, масовно кршење људских права. Овај „највећи светски мислилац”, по оцени „Њујорк тајмса” из 2005, најоштрије је осудио и НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Очекивано је да није поборник америчких медија за које каже да служе као део пропаганде владе САД-а.

Британски магазин „Проспект” сваке године бира 100 глобалних мислилаца, на основу њиховог доприноса у јавној сфери, као и способности да пренесу идеје у дело, које мењају и обликују свет. Међу њима су, на првом месту, француски економиста Тома Пикети, аутор бестселера „Капитал у 21. веку”, у чијем средишту је неједнакост као акутан проблем капитализма; некадашњи министар финансија Грчке Јанис Варуфакис, канадска интелектуалка Наоми Клајн, чија књига „No logo” критикује искоришћавање радника и расправља о облицима отпор против доминације великих корпорација.

Утицајна је и Арундати Рој, индијска књижевница позната по критици спољне политике САД-а, као и амерички економиста и добитник Нобелове награде 2008. Пол Кругман, затим Хенри Кисинџер и Марио Варгас Љоса. И сви они који коментаришу социјалне покрете и неправде, еколошка загађења, рад ММФ-а, старе сукобе и оне на помолу.

Прво место на листи британског магазина „Проспект”, који сваке године бира 100 глобалних мислилаца, заузима француски економиста Тома Пикети, аутор бестселера „Капитал у 21. веку”, а ту су и Јанис Варуфакис, Наоми Клајн, Арундати Рој, Пол Кругман, Хенри Кисинџер и Марио Варгас Љоса.

Амерички часопис „Форин полиси” у сличним анкетама на првом место по утицају ставио је муслиманског проповедника Фетулаха Гулена, оснивача покрета Гулем, познатог по отварању школа у више од 100 земаља света. Некада савезник Реџепа Тајипа Ердогана, Гулен живи у егзилу у САД-у, јер се терети за покушај државног удара у Турској…
На светским листама „Савремени филозофи које треба читати”, поред познате Џудит Батлер налази се и Славој Жижек – једино име из овог региона. Словеначки психоаналитичар промишља теме постмодернизма, људских права, мултикултурализма…

„Када ме људи питају шта да раде са економијом, шта дођавола, ја знам. Задатак људи попут мене није да дамо одговоре, већ да поставимо права питања”, каже Жижек.

У последње време, на појединим универзитетима у свету увршћени су курсеви под називом „Глобално мишљење”, а неке од лекција односе се на промене у светској економији, на американизацију и вестернизацију планете, глобализацијске трендове. Звучи као кратак курс за учлањење у политичку партију. Док се не појави неки нови Чомски који је, успут речено, студирао лингвистику.

Аутор: Мирјана Сретеновић

Извор: Политика

Advertisements

Posted on 21. avgusta 2017., in Knjige, časopisi i pisci, Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: