Advertisements

ПРИЈАТЕЉСТВО У ДЕТИЊСТВУ И МЛАДОСТИ

Пријатељство – реч општепозната и високо вреднована широм света и током целе историје људског постојања. Још од античког доба сматра се једним од предуслова срећног живота. Међутим, треба рећи да кад кажемо пријатељство или пријатељ/ица то може значити много тога и описивати однос две особе у веома различитим контекстима.

two-friends-in-field-wallpaper-1600x900

Најновија истраживања психологије пријатељства најчешће издвајају неколико кључних карактеристика пријатељског односа.

Пријатељство је добровољно – људи изаберу да буду пријатељи са неким за разлику од рођачких, пословних или сличних односа где пресудну улогу имају спољни фактори. Треба ипак истаћи да ова добровољност није апсолутна, јер људи често теже да формирају пријатељске односе са особама сличног друштвеног положаја, са колегама на послу, или људима који се нађу у истој или сличној стресној ситуацији.

Пријатељство је лично, индивидуално – заједничка припадност одређеној друштвеној групи може повећати вероватноћу формирања пријатељског односа, али пресудна је одлука донета на основу индивидуалних карактеристика особе.

Пријатељство подразумева емоционалну реакцију – пријатељима је стало, они осећају и саосећају.  Наравно, интензитет и стабилност емоционалних реакција може бити различит.

Пријатељство је узајамно – оно не може бити једносмерно већ подразумева однос у коме се даје и прима, заједничке активности кроз које се демонстрира узајамна приврженост. Особе, у ствари, остају у пријатељском односу у оној мери у којој се испуњавају међусобна очекивања.

Пријатељство подразумева једнакост – пријатељи се могу разликовати у индивидуалним карактеристикама или друштвеном статусу. Да бисмо говорили о пријатељству морају постојати области у којима су једнаки, заједничке активности, узајамна пажња и посвећеност. Ово је посебно важно у детињству јер подстиче развој разумевања сарадње и равноправности.

Шта уопште значи понашати се фер према пријатељу? Ко одређује критеријуме и очекивања? Да ли је то ствар друштвених норми или потпуно независна одлука особа у пријатељском односу? Шта се дешава кад се очекивања изневере? Ово су само нека од питања која указују на сложеност међуљудског односа који називамо пријатељство. Истраживања су показала да су најчешће истакнута очекивања од пријатеља да буде неко са ким се може разговарати, на кога се може ослонити и добити подршка и са ким се радо забављамо кроз заједничке активности.

Важно је нагласити да су и наши базични ставови о равноправности, фер односима и друштвеној правди у великој мери засносвани на пријатељствима које смо градили у детињству и младости.

Дечији односи са вршњацима су веома битни за општи психофизички развој. Многобројна истраживања указују на значај прихваћености од групе вршњака. Осим тога, очита је повезаност ове прихваћености и броја пријатељских односа дефинисаних као блиски, узајамни однос два детета. Једноставно речено, што је дете прихваћеније у групи већа је шанса да изгради пријатељске односе.

Како препознати пријатељство међу децом? Кроз истраживања је утврђено да  се деца када су са пријатељима, више осмехују, причају, деле, сарађују, помажу и што је значајно, ефикаснија су у остваривању постављених задатака. Дечији сукоби се појављују и са пријатељима и са осталом децом али су јасно различити. Пријатељи чешће преговарају, спремнији су на компромис  и покушавају да реше сукоб не покваривши свој однос.

Током детињства и адолесценције пријатељски односи су многоструко корисни. Блиски пријатељи проводе пуно времена ангажујући се у заједничким активностима. Једни другима обезбеђују подршку и помоћ. Деца и млади очекују да им пријатељи буду од веће помоћи него познаници, а то код њих ствара осећај поузданог савезништва, оданости и доступности. Имати пријатеља на кога ће се ослонити за дете и младу особу представља извор осећања сигурности. Пријатељство је и значајан фактор подстицања и охрабривања блискости. Ниво спремности деце да се отворе пријатељима много је већи него кад су у питању остали вршњаци.

Са друге стране, бити изабран/а за пријатеља доприноси да дете развије осећање сопствене вредности и компетентности.

Треба рећи и да досадашња истраживања константно показују разлику између пријатељстава дечака и девојчица. Код девојчица пријатељство подразумева више емоционалне размене, блискости, поверавања и узајамног вредновања. Али треба напоменути да се полне разлике  појављују тек у завршним годинама основне школе. Пре тога нема доследних показатеља о специфичним карактеристикама пријатељстава дечака, односно девојчица.

Раније смо истакли да је формирање пријатељских односа значајан фактор оптималног психофизичког развоја и добробити сваког детета. Из тога јасно произилази да  негативна искуства у овој области представљају фактор ризика за психичко функционисање и општу друштвену адаптираност у каснијем добу.  Најчешћи негативни исходи јесу осећање усамљености, депресивне и анксиозне реакције, ниско самопоштовање, проблеми са вршњацима и школски неуспех.

Међутим, иако недостатак квалитетних пријатељских односа представља негативни фактор развоја деце и младих, треба рећи да нису сва пријатељства обавезно пожељна и корисна. Узимајући у обзир чињеницу да пријатељи временом теже да буду све сличнији међусобно, формирање пријатељског односа са вршњаком који показује неке анти-друштвене, или чак делинквентне облике понашања, може представљати проблем. Нарочито је ризична ситуација кад један од пријатеља у свакодневној комуникацији позитивно вреднује нежељена понашања. Ово, показују готово сва истраживања, доводи до веће учесталости тих облика понашања у наредном периоду. Ово се јавља и код дечака и код девојчица и може се уочити већ у предшколском узрасту уз тежњу да се настави кроз цело детињство, адолесценцију и одрасло доба.

На крају, рецимо да је дискусија о добрим и лошим странама пријатељстава у детињству и младости далеко од завршетка. Оно што је извесно јесте да недостатак пријатеља и лоша искуства са њима носе ризике и повећавају вероватноћу неуспеха у школи, делинквентног понашања, депресивних и анксиозних реакција, изразито ниског статуса у вршњачкој групи и сниженог самопоштовања. Зато је сваки напор уложен у подстицање и неговање дечијих пријатељстава корак ка физичкој и психичкој добробити деце.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

 

Advertisements

Posted on 31. jula 2017., in Psihološki kutak and tagged , , , , , , . Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: