Advertisements

АКТИВНО ИЛИ ХИПЕРАКТИВНО ДЕТЕ

Сва деца понекад не могу дуже време да седе на једном месту, тешко усмерaвају и одржавају пажњу, реагују брзо, без размишљања, нису у стању да сачекају свој ред током игре и слично. Ово нарочито важи за млађу децу која тек усвајају социјалне вештине и способност самоконтроле. Код већине то не представља препреку за функционисање у домаћинству, вртићу, школи, у гостима, у вршњачкој групи. Међутим, код неке деце се може приметити да су ова понашања много чешћа и представљају све већи проблем како је дете старије, а нарочито у периоду поласка у вртић и школу. У таквим случајевима оправдано је посумњати на тзв. хиперактивни синдром, односно “Поремећај пажње и хиперактивности“ (“ADHD“).

78a38d90a5f5af5857b8e93fa4dd5a84_l

Шта је то хиперактивни синдром?

Можемо рећи да је то скуп симптома који се јављају у три области функционисања детета:

  • тешкоће усмеравања и одржавања пажње
  • импулсивно понашање
  • хиперактивност

Не морају сви симптоми бити присутни да би се говорило о хиперактивном синдрому, односно постоје три основна облика ADHD: први са доминантним проблемима у области пажње, други са доминантним проблемима хиперактивности и импулсивног понашања и трећи, комбиновани облик.

До сада нису утврђени јасни и недвосмислени узроци овог поремећаја. Истраживања најчешће указују на одређени хемијски дисбаланс у мозгу и генетске факторе.

Треба истаћи да деца са поремећајем пажње са или без хиперактивности могу водити потпуно нормалан  живот. Важно је само знати да она најбоље функционишу у предвидивом и стабилном окружењу. Управо том циљу и теже све интервенције које се предузимају од стране саветника, терапеута, наставника.

Први знаци специфичног развоја се обично појављују у раном детињству, али је могуће и да не буду много изражени све до поласка у школу. Већина деце нема никаквих сметњи у емоционалном развоју, али уколико се занемаре њихове тешкоће пажње, контроле импулса и хиперактивности оне се могу појавити као последица и то најчешће у виду ниског самопоштовања и депресивних реакција или са друге стране, слабе контроле беса и импулсивног реаговања.

Која су то понашања на која треба обратити пажњу уколико су типична за дете?

Проблеми са пажњом

Дете не примећује детаље, често прави грешке превиђањем, изгледа као да нас не слуша, није у стању да се понаша у складу са упутством, не воли активности које захтевају виши интензитет концентрације, често губи и заборавља ствари, има проблем да организује више једноставних активности у смислену целину усмерену циљу, не завршава задатке до краја, многе ствари му лако одвлаче пажњу од започете активности.

a687504073c0e91124ce7679a8e2b295

Хиперактивност

Дете се стално врпољи, устаје са места, прича без одобрења, не може да се игра у миру и тишини, делује као да мора да буде стално у покрету.

54eb6a5cb4d89_-_childhood-adhd-explained-mdn

Импулсивност

Дете није у стању да сачека свој ред у игри, одговара на питања првом помисли, чак и пре него што су постављена до краја, прекида друге људе, “упада“ у игре и разговоре без питања.

Као што смо раније поменули, ово су понашања која су повремено присутна код све деце. Међутим, уколико су постала типичан образац понашања који се понавља свакодневно у великом броју различитих ситуација, онда то прераста у проблем, jер друга деца и одрасли немају увек разумевања и реагују негативно што доводи до честих неуспеха, сукоба и одбацивања. Треба истаћи да је у великом броју случаја детету са хиперактивним синдромом потпуно нејасно у чему је проблем. Зато је потребно на време реаговати и смањити вероватноћу озбиљнијих негативних последица.

brand_msn_supernanny_en

Како то учинити?

Идеално би било омогућити детету и родитељима континуирани саветодавни рад, помоћ у школи и евентуалну примену лекова. Нарочито је важно пружити подршку родитељима како би усвојили посебна знања и вештине и на тај начин омогућили свом детету одрастање у оптималним околностима с обзиром на развојне карактеристике.

Ово се односи, пре свега,  на методе контроле понашања, награде и казне, постављање граница, начине давања упутстава и дефинисања правила, доследност и специфичност у примени најављених последица. Осим тога треба у мери примереној узрасту омогућити да дете учествује у разговору о томе зашто су нека понашања неприхватљива.

Изнад свега треба бити свестан да је, можда, кључна снага родитеља стрпљење. Односно, јасно и доследно, топло и одлучно јесте формула која после много почетних напора доводи до трајних позитивних промена дететовог понашања.

Саветодавни рад са дететом које показује симптоме ADHD усмерен је на његово схватање и доживљај себе, света и других људи. Пошто се код ове деце често јавља низак ниво самопоштовања и слаба контрола беса и агресивног понашања рад је претежно усмерен на превазилажење истих. Осим тога, важне теме су и побољшање самоконтроле, усмеравањe и одржавањe пажње као и усвајање ефикаснијих начина учења и самоорганизовања.

На крају треба још једном истаћи да деца са ADHD могу водити потпуно нормалан и испуњен живот. Потребно је само увидети, разумети и прихватити њихову специфичност и пружити им подршку која им је потребна.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 24. jula 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: