Advertisements

Откривена фреска последњег руског цара у манастиру Жича

У цркви Светог Саве манастирa Жича, надомак Краљева, почела је рестаурација фресака које су оштећене у земљотресу 2010. године, преноси веб-портал „Royal Russia“. Поред осталих фресака биће обновљена и фреска цара Николаја Другог.

После седам деценија, фреска цара Николаја Другог поново ће засијати старим сјајем, кажу аутори текста на званичном порталу руске царске породице, а црква ће бити отворена за јавност.

884099

Црква светог Саве никада није била отворена за јавност. Многи посетиоци манастира, верници и туристи, веровали су да црква чува тајне које су познате само монасима. На неки начин, били су у праву.

Због бојазни да би ту фреску, и фреске других руских светаца могли да униште комунисти, 1945. године – сакривене су.

„Монахиње су прекриле фреске специјалном хартијом која је затим обојена плавом бојом, како би имитирала голи зид. Фреске су остале скривене деценијама, све до пре три године, када су поново откривене“, рекао је Душан Јовановић из Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

Једини живи сведок догађаја из 1945. је мати Доротеја:

„Фреске нико није могао да види. Било је немогуће уопште говорити о њиховом постојању. Прекривене су специјалном плавом хартијом и заборавили смо да су икада биле ту“.

Црква Светог Саве изграђена је 1935. године по налогу светог владике Николаја Велимировића, у то време епископа жичког. Фреске и иконостас осликали су руски емигрантски уметници Николај Мејендорф и Иван Мељников.

Обнова цркве одвијаће се у три фазе.

Српско министарство културе обезбедило је средства за прву фазу обнове. Завршена је обнова пода и подрума, а радови који трају на обнови фресака, захватају површину од око 300 квадратних метара.

Рестауратор Бојан Николић каже да је фрескама потребна хитна обнова, с обзиром да су оштећене и влагoм и земљотресом. Фреске ће бити заштићене од даљег пропадања, а специјална комисија одлучиће како обновити недостајуће фрагменте.

Извор: rs.sputniknews.com

 

Advertisements

Posted on 22. jula 2017., in Iz istorije, Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: