Нова рубрика – Питајте психолога

Веома ме радује чињеница да вам се допада мој блог и да све више вас жели да узме учешће у раду на њему. Добијам пуно писама са похвалама и жељом за сарадњом. Потреба да се знање дели и унапређује јака је у људима. Као и потреба да се учини нешто корисно, да се да допринос и помогне још неком осим самом себи. На мом блогу, налази се преко три хиљаде чланака из различитих области: из културе уопштено, из књижевности, библиотекарства, историје, архивистике, педагогије, етнологије, археологије, медицине, технологије, вести из света позоришта, филмова и много чега другог. Моје вредне сараднице потрудиле су се да из обиља информација са интернета проберу оно што сматрају да би нашим посетиоцима било најзанимљивије и најкорисније да прочитају. Успостављена је и пријатељска сарадња са великим бројем блогова и сајтова који се и сами баве сродним темама. Али, јасно нам је да блог као и сви ми уопште, мора да се надограђује. Из тог разлога уводимо нову рубрику – Питајте психолога. Мој нови сарадник на блогу, психолог Слободан Павловић, писаће поучне текстове на разноразне теме из области психологије и што је још важније, вољан је да одговара на ваша питања. Питање пошаљите на мејл, а он ће вам одговорити. Тако да – Питајте психолога!

О психологу:

Слободан Павловић рођен је у Великом Градишту где је завршио основну и средњу школу. Звање „дипломирани психолог“ стекао је на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду 1995. године. Професионалну каријеру започиње 1996. године. До сада је радио на пословима школског психолога, затим као члан стручног тима центра за социјални рад и као војни психолог. Тренутно је запослен као психолог у Дому ученика пољопривредне школе „Соња Маринковић“ Пожаревац.

У досадашњем раду највише се бавио проблемима школског неуспеха, тешкоћама деце у адаптацији на вртић и школу, развојним карактеристикама деце предшколског и школског узраста, принципима инклузивног образовања, током општег психофизичког развоја, адолесцентним кризама и поремећајима, породичним односима као фактором менталног здравља деце и младих, проценом родитељских капацитета и подршком родитељима у кризним ситуацијама.

На садашњем радном месту пре свега се бави унапређивањем васпитних активности које се реализују у дому ученика, као и саветодавним радом са адолесцентима и родитељима где се као најчешћи проблеми јављају социјални страхови, депресивне и анксиозне реакције, нежељени облици понашања (агресивни и импулсивни, пре свега), проблеми са злоупотребом психоактивних супстанци, дилеме око избора школе и занимања и ниска мотивација за школско учење, недостатак социјалних вештина…

Дугогодишњи је члан Интерресорне комисије за процену потребе за додатном подршком деци и ученицима.