Advertisements

ПРИЧА О СОЦИОЛОГИЈИ СЕЛА

Књига „Бити социолог села“ није сасвим обична књига. Има три издавача: Прометеј из Новог Сада, Машински факултет из Ниша и Балканска асоцијација за социологију села и пољопривреде. Књигу је приредио и предговор написао Драгољуб Б. Ђорђевић (остао ми је у лепом сећању по својој књизи о скинхендсима). На 340 страна Б формата објављени су радови 26 аутора, углавном универзитетских професора из Београда, Ниша, Новог Сада, Софије, Скопља, Никшића, Солуна и Прага.

Biti sociolog_naslovna

Радови у књизи су циљано и намерно посвећени др Ђури Стевановићу, социологу села, пензионисаном професору социологије на Пољопривредном факултету у Земуну. Сам зборник од националног значаја припремљен је у оквиру пројекта „Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије.

Зашто је ово књига споменица једном човеку?

Ђура Стевановић је данас пензионисани професор. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на Групи за социологију, а докторираро на Правном факултету под менторством чувеног професора Радомира Лукића. Теза му је била „Друштвене последице индустријализације пољопривреде Југославије“. Одбраном тезе стекао је научни степен доктора правно-социолошких наука. Иначе, господин Стевановић је не само рођењем у власотиначком селу Дејану, већ и својом средњошколском учитељском дипломом и просветним радом у селима Источне Србије, а касније својим радом у Пољопривредном комбинату Београд – остао стално повезан са српским селом. Зато је и своју универзитетску каријеру везао за село.

Да би се на неки начин одужио свом родном крају, Ђура Стевановић је организовао Власотиначке сусрете, двадесет сусрета до сада. На тим сусретима се сретоше и разменише мишљење социолози села из деветнаест земаља. Говорило се о двадесетак тема из ове области.

Својим радом и темама стручних и научних радова Стевановић се нашао у заиста завидном друштву, у самом врху српске социологије села. Он је наставио оно што су раније радили Светозар Марковић, Сретен Вукосављевић, Драгољуб Јовановић и његов ментор др Радомир Лукић. Наставио је тај рад у времену ваљда најживљих промена у којима се нашло српско село и које полако губи свој примат, претварајући се у сасвим други облик организоване производње и стварајући нове животне услове. Тренутно, тиме се делом бави и ова књига, српско село губи традиционални идентитет, што значи да је последњи тренутак да се начин настанка и друштвене последице те промене и научно објасне.

Књига „Бити социолог села“ спада у специјалзиоване социолошке зборнике, овај пут у част једном од познатих посленика на овом послу. У књизи се објављују радови о разним социолошким проблемима данашњег српског села: о сеоској омладини, кућним задругама, сеоској култури у променама, селима у београдском атзару, домовима културе у селима, култним местима, као и прикази неколико књига са темама из социологије села. Књига као и остали научни зборници има уз регистар имена и кратке белешке о аутореима текстова у овом посебном броју.

Враћање на стари начин представљања ауторитета из појединих научних области, наставља традицију некадашње Чупићеве Споменице, али само идејом, јер задужбине нема. Но, идеја је изазовна и интересантна, па приређивачу књиге остаје да покуша да је настави. А људи, попут Стевановића, који се баве баш овом темом – социологијом села – које, барем у оном класичном смислу полако нестаје, заиста и заслужују да се о њима каже лепа реч.

Обрађеним темама, разиграном реториком њеног уредника Ђорђевића, који је такође социолог, те подсећањем да је већина нас изнедрена из српског села, књига је сигурно заслужила нашу препоруку да се прочита, па и да се овом тематиком и сами више бавимо.


Приказ написао Димитрије Јаничић, Београд

Advertisements

Posted on 31. marta 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: