Advertisements

Песме Савете из Буђановаца

Увек је било појединаца који се по нечему издвајају из масе просечних. Зависно од тога какво је то издвајање из масе – зависио је и онај коначни резултат како ће бити оцењено и прихваћено то њихово издвајање из просечности. Често је прихватање зависило од разумевања хобија којим се неко издваја из гомиле просечних. Способност да неко лепо пева могла је да створи завист, али је била широко прихватана од средине. Тако стижемо до „случаја“ Савете Ђорђевић (1938) из села Буђановаца у Срему, у близини Руме. То село је савременој генерацији познато по обарању оног невидљивог авиона (Ф 117) приликом НАТО бомбардовања Србије 1999. године.

Saveta Đorđević_naslovna

Савета Ђорђевић дуго година пева већи број српских народних песама које је запамтила из детињства. Она се изузетно труди да те песме и ту музику која је најчешће пратила неке свадбене обичаје у њеном селу, сачува и пренесе младим људима, односно да је остави забележену како се не би изгубила. Интересантно је да је њено певање и њена прича заинтересовала неке студенте одсека за етномузикологију Факултету музичке уметности, па је тако настао опширан рад о Савети и њеној музици објављен у часопису „Мокрањац“ број 17 за 2015. годину.

Поставши свесна да њено уживање у једноставној музици сопственог гласа изазива јак доживљај и код других, она је изнедрила књижицу „Српске асталске песме“ са тонским записом 16 песама на ЦД-у који је приложен уз књижицу.

Савета је почела да пева као шестогодишња девојчица у црквеном хору, што је определило да буде привржена религији. Но, она је сачувала један број специфичних војвођанских песама које носе назив „асталске песме“. Рецензент њене књиге каже да су то песме које се „најчешће састоје од десетак, а понекад и више стихова, имају посебну мелодију, а певале су се током 19. века у Војводини и Славонији, а данас се чују веома ретко“. То су песме које се певају уз неке обичаје, посебно уз свадбу и носе посебне моралне поруке из породичног живота.

Савета има и музичко образовање, а посебно искуство је стекла солистичким наступима са тамбурашким оркестром Радио Београда. Додајмо, Савета Ђорђевић (девојачко Божић) је посебно заслужна за то што је сачувала неке од песама ове врсте. Већину ових песама она је запамтила као дете у својој бројној породичној задрузи, што им је сачувало изворност. Због овог свог рада се нашла међу познатим чуварима народне баштине, а ТВ Нови Сад снимио је о њој и посебни документарни филм.

Као дугогодишњи есперантиста, специфичним начином певања који је унела и у интерпретацију неких есперантских песама, она је и међу есперантистима стекла посебан углед. Та књижица са диском, иако је приватно издање, додуше уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу и образовање, представља интересантан допринос и подстицај за чување традиције.


Прилог написао Димитрије Јаничић, Београд

Advertisements

Posted on 26. marta 2017., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: