Advertisements

Дуговечни хумор Милована Глишића

На Богојављење, баш на дан када је пре 170 година 1847. у Градцу код Ваљева рођен Милован Глишић, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” организовала је у Музеју ваљевских књижевних великана књижевно вече посвећено великом приповедачу, драматургу и преводиоцу. To je увод у неколико манифестација којима ће у овој години бити обележен тај вредан јубилеј српске културе.

Глишић заслужује пажњу књижевне и културне јавности из више разлога, подсетио је на овом скупу др Душан Иванић, професор на Филолошком факултету у Београду, а као први разлог потенцирао тврдњу која стоји већ цео један век, од Јована Скерлића:

– Милован Глишић је зачетник српске сеоске реалистичке приповетке. Пронашао је српски дух и писао језиком који је готово стандардан језик народног не приповедања у стилском смислу речи, него је то синтаксички народни језик. Друга велика ствар у његовом делу је садржина његових прича. Он је препознао важне аспекте савременог живота, позицију сељака у односу на власт, капитал, силу…

Хумор и фантастика су значајне особености Глишићевог књижевног дела којима је привукао и још и данас привлачи читалачку публику – сматра професор Иванић. Глишићев хумор, онај ваљевски, зна се каква је његова природа, можда се понајбоље може илустровати речју: подвала, оцењује. Фантастика Милована Глишића остала је жива до данас, веома је цењена у нашој књижевној јавности. Глишић је био један од правих мајстора фантастике настале баш у време реализма, када је владао рационални поглед на свет.

– Међутим, Глишићева фантастика је у некој врсти амбивалентног односа према стварности. Ви код њега никад нисте сигурни да ли се онај свет појављује у овом свету или је све то последица нестабилности јунака. Читалац није сигуран да ли има посла са нечастивим силама или са слабошћу јунака. У том смислу, Глишић је био мајстор приповедања. Он је тражио начин да његове приповетке буду привлачне. Морате онеобичити свет да бисте о њему добро приповедали – наводи професор Иванић.

Глишићев књижевни рад није био превише обиман, али готово све што је написао оставило је трага. То су две збирке са тридесетак приповедака од којих су најпознатије „Глава шећера”, „Рога”, „Ни око шта”, „Шило за огњило”, „Шетња после смрти”, „Злослутни број”, „Редак звер”, као и „После деведесет година” и „Прва бразда” и два позоришна комада – „Два цванцика” и „Подвала”.

Осим оригиналног стваралачког доприноса књижевности, Милован Глишић је оставио крупан траг у историји Народног позоришта у Београду где је годинама био незамењиви драматург, преводилац, лектор. Познат је и вредан и његов ангажман у управи Народне библиотеке Србије.

Још један сегмент његовог рада остао је препознатљив до данашњих дана. Превео је са руског и француског нека од најзначајнијих дела светске књижевности. И данас се у његовом преводу читају Толстојев „Рат и мир”, Гогољеве „Мртве душе” и „Тарас Буљба”, затим „Обломов” Гончарова. Са француског је преводио Балзака, Меримеа, Жила Верна… За позориште је превео четрдесетак дела руске, француске и немачке књижевности.

Милован Глишић је умро 1. фебруара 1908. у Дубровнику, где је и сахрањен.

Ваљево има улицу Милована Глишића, једна основна школа у граду на Колубари носи његово име, крајем шездесетих година прошлог века, у близини реке Градац која протиче кроз Ваљево подигнут му је споменик, нешто касније изграђен и спомен-дом који је касније запуштен… Својевремено су Ваљевци установили и Награду „Милован Глишић” за збирку приповедака, почетком седамдесетих је доделили Мирку Ковачу за „Ране Луке Мештровића”, па му је годину дана касније одузели… Награда, колико је познато, више није додељивана, мада је било идеја да се она обнови.

Ваљевска посла, ваљевска подвала, можда би рекао Глишић.

Научни скуп, делови представа…

Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”, у сарадњи са Градом и другим установама културе, припремила је план за обележавање јубилеја који предвиђа да добар део културног живота града у 2017. понесе печат Милована Глишића, најављује директорка Виолета Милошевић. Заједно са београдским Филолошким факултетом крајем марта ће бити организован научни скуп посвећен Глишићевом делу, а радови са тог скупа биће сабрани у зборнику у издању библиотеке, наводи она. У другој половини године, крајем октобра или почетком новембра, на сцени ваљевског Центра за културу биће изведен посебан приказ који ће обухватити фрагменте из представа играних по делима Милована Глишића и реч о њему као књижевнику, драматургу и преводиоцу, поручује Милошевићева.

Аутор: С. Ћирић

Извор: Политика

 

Advertisements

Posted on 2. februara 2017., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: