Advertisements

Чемер-дека, Пелен-бака

Јован Јовановић – Змај (Нови Сад, 1833 – Сремска Каменица, 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је прво правник, па онда лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Али, мало ко зна да је Јован Јовановић-Змај био један од зачетника и хорор литературе у нашој земљи. Прочитајте његову песму Чемер-дека, Пелен-бака, коју је написао далеке 1860. године и уверите се и сами. Целу песму можете прочитати овде. А како је Јован Јовановић-Змај добио свој надимак, прочитајте овде.

Čemer deka pelen baka 1.jpeg.jpeg

 

ČEMER-DEKA, PELEN-BAKA

Ljubilo se dvoje stari’, 
Oboje s naočari,
Pelen-baka, Čemer-deka,
Ljubili se tek po veka.
Kad je prošlo pola veka
Razbole se Čemer-deka,
Groznica ga trese jaka,
Dvori njega Pelen-baka.
Zalaže ga slašću svakom:
Komovicom starom, jakom,
Kiselicom slanom, mlekom,
I kržakom i tubakom.
Al besedi Čemer-deka:
Pelen-bako, nema leka
Pod glavu mi još što met’i,
Ja ti neću preboleti;

Već ču li me, Pelen-bako,
Čuj, ako me voliš jako:
Kad me stara zakopate,
Svi se s groba kući vrate,
Kad onemi ponoć tija,
Kad se daća izopija,
Iz groba ću k tebi doći,
Ti ćeš sa mnom u grob poći.

Sad se mnogo suza lilo,
Već je dugo vreme bilo,
Zatim starac stade zevat,
Pelen-baka šta zapevat,
U ruku mu sveću stisnu,
Starac umre, baka vrisnu.

Kupala ga baka sama
Čistom vodom i suzama,
Obuče ga, namesti ga,
Celiva ga, izgrli ga,
Pa se digli crni svati,
Da se deka u grob prati,
u grob, u grob, više koga
Bila grana suhog gloga.
Kad je deku zemlja skrila,
Pratnja ga je ostavila.
Al’ ostade Pelen-baka
Suzna,jadna i nejaka,
Pa na deku misleć svoga
Iznjinjala granu gloga,
Poštapa se, ode kući
Spominjući, uzdišuči

Mili bože, evo noći,
Šta će baka u samoći,
Već sakupi šure, prije,
Svojtu, kume i komšije,
Običaje naših stari’
Neće stara da pokvari.
Grdna žalost čaše suši,
A sve starcu s pokoj duši.
Večna pamet – zemlja laka –
Šapućući pije baka.
Dobri gosti tešili je
Ko obično gde se pije,
Kad već nisu mogli više,
Svi se kući izgubiše.

Osta baka, puna, sita,
Utešena i napita,
Te pomoću glogov-štapa
I na krevet već natrapa,
Gde će leći da se pati,
Ah, pa onda i – zaspati.

Kad je bilo gluho doba,
Zatrese se cela soba,
A kroz prozor vihor dunu,
Te načini pravu bunu,
To bi žižak ugasilo –
Ali žiška nije bilo;
I peto bi u snu stao,
Od straha se promeškao,
Da ga juče nisu gosti
Poručali baš do kosti.

A u sobi kod direka
Stvori s’ onaj Čemer-deka,
Ko ozebo dršće ceo –
Na njemu je pokrov beo.

„Dušo moja, Pelen-bako,
Ah ne rči tako jako,
Slušaj dobro, nije šala,
Znaš li šta si obećala?
Mi mrtvaci reč držimo,
Obećanja beležimo.
Zato hajde, grob te čeka.”

Kad je reko ovomalo,
Oko mu je zasijalo,
Pred baku je bio stao,
Pa se malo nakašljao.
kašalj mu je takav bio
Da je baku probudio,
Jer kroz uho mozak dere
Ko poslednji glas testere.
Prekrsti se Pelen-baka
Pa se lati glogovnjaka,
A povika iz svih grudi:
„Vampir, ljudi! Vampir, ljudi!”
Pa dohvati uz tu huku
Svoga starca po kauku,
Te pobeže Čemer-deka,
Al u glogu ima leka.
Glogovina starca smiri,
Nit’ se više povampiri.

Advertisements

Posted on 1. juna 2016., in Preporuka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: